Većina fenomena koji prate neki slučajni proces, kao i oni u kojima se povećava neuređenost, na neki način su deo ove fascinantne raspodele
Maj je u ovim krajevima najkišovitiji mesec u godini. U mesecima pre, kao i u mesecima nakon maja, broj kišnih dana sve je manji i manji. Raspodelu koja ovo opisuje matematičari nazivaju normalnom raspodelom, odnosno Gausijanom. Ova raspodela ima oblik zvona i gotovo je fascinantno koliko se prirodnih procesa njoj povinuje.
Zapravo, većina fenomena koji prate neki slučajan proces, kao i oni u kojima se povećava neuređenost, gde se nešto troši, zagreva, skladišti ili gde dolazi do spontanog mešanja čestica, na neki način su deo ove normalne raspodele.
Tako, ako pažljivo sipate mleko u kafu, čestice mleka će se iz jedne tačke širiti i za kratko vreme povinovati Gausijanu, pre nego što zauzmu celu zapreminu. U skladu sa normalnom raspodelom rastu i živa tkiva kao što je koža. Nokti i zubi takođe. To se može čak i vizuelno opaziti, pošto su po sredini uvek deblji, odnosno imaju oblik zvona.
Može se primetiti da se, s druge strane, kamena stepeništa s godinama troše tanjeći se po sredini u obliku zvona; u svetu novca, logaritam kursa valute sledi normalnu raspodelu, jednako kao što to čine i rečne obale pri izlivanju i poplavama.
Greške u svim fizičkim merenjima, ali i raspodela ocena u jednom školskom odeljenju, kao i rezultati IQ testa biće distribuirani normalnom raspodelom.
Čak će i ljudi sasvim nesvesno poštovati ovaj zakon. Ako pogledate kako se formira red u poštama ili Mekdonaldsu, videćete da uvek najviše ljudi stoji ispred srednjih kasa. Stada ovaca i krda goveda ponašaju se jednako – putujući na ispašu, ona takođe slede istu raspodelu kao i oni koji će ih na kraju pojesti u Mekdonaldsu.
Galtonova daska
Pokušavajući da pokaže kako se slučajno bačena zrna pasulja raspoređuju po normalnoj raspodeli – ako ih se baci dovoljan broj – engleski prirodnjak, istraživač i tvorac eugenike Frensis Galton (1822–1911) konstruisao je takozvani kvinkunks, odnosno Galtonovu dasku. Ova zanimljiva mašina mogla se videti na postavci u Galeriji u prizemlju Robne kuće Beograd, u okviru Maja meseca matematike.