Da li verni Zemljin pratilac, trojanski asteroid 2010 KT7, predstavlja pretnju po našu planetu?
Tekst: Slađana Šimrak
Zemlja nije usamljena na svojoj putanji oko Sunca. Pored Meseca, deli je sa najmanje još jednim prirodnim objektom. Ovo telo je asteroid 2010 TK7, koji pripada grupi takozvanih trojanskih asteroida. Njegovo postojanje je 2011. potvrdio svemirski teleskop WISE (Wide-field Infrared Survey Explorer), nakon dve godine istraživanja.
Sumnje da ovakva tela postoje izazivale su naučnike decenijama, pa i vekovima. Bilo je gotovo nemoguće potvrditi njihovo postojanje jer su, posmatrano sa Zemlje, potencijalno mogla biti potpuno pokrivena Sunčevom svetlošću. Za uspešnu detekciju bio je potreban drugačiji pristup. Konačno, WISE je analizirao prostor u oblasti infracrvene svetlosti i došao do novih rezultata.
U drugoj polovini 18. veka otkriveno je da manja tela mogu bezbedno da koriste orbitu najbliže planete. To je moguće ukoliko zajedno sa njom i sa zvezdom oko koje se kreću čine temena jednakostraničnog trougla. Tačke koje predstavljaju treće teme nazivaju se Lagranžovim tačkama L4 i L5, a sama tela koja se eventualno u njima kreću su trojanski asteroidi. Prvi ovakav asteroid otkriven je u Jupiterovoj orbiti, a kasnije i u orbitama Marsa, Neptuna i Urana. U nadi da postoji, dugo se tragalo i za Zemljinim „trojancem“.
Sunce i Zemlja, dakle, obrazuju Lagranžove tačke, jednu za 60 stepeni „ispred“ i jednu na istoj putanji, za 60 stepeni „iza“ Zemlje. Asteroid 2010 TK7, čiji je prečnik 300 m, nalazi se u tački L4, ispred planete. U ovim tačkama gravitacione sile su izjednačene.
Kako se Zemlja i njen saputnik nalaze na istoj putanji, očekivali bismo neku vrstu opasnosti od sudara. Međutim, prema proračunima kretanja ovog asteroida: u narednih 10.000 godina neće se približiti Zemlji na manje od 20 miliona kilometara, što je 50 puta veća razdaljina od one između Zemlje i Meseca.
Velika motivacija pri traganju za ovakvim telima bila je mogući svemirski randevu. Naučnici su smatrali da bi, ukoliko postoje, ovo bila vredna odredišta novih misija, naročito ako su bogata materijama koje se retko pronalaze na površini Zemlje.
Ipak, mala je verovatnoća da ćemo posetiti 2010 TK7. Zbog njegove prirode, za ovakav put bi bili potrebni veoma skupi brodovi kao i mnogo jurnjave po svemiru. Za sada, znamo da je tu i, ohrabreni pronalaskom, možemo da nastavimo da tražimo drugi, stabilniji.