Нобел 2016.

Уговор са Нобелом

Овогодишња Нобелова награда из области економије припала је Оливеру Харту и Бенкту Холмстрому за њихов допринос теорији уговора

Текст: Тијана Марковић

Нобелова награда из економије додељена је ове године Оливеру Харту са Харварда и Бенкту Холмстрому са MIT-a, за развој теорије уговора.

Овогодишњи лауреати су развили теорију уговора као свеобухватан оквир за анализу многих различитих питања у дефинисању уговора, попут зарада руководилаца заснованих на учинку, такса и партиципација у осигурању, али и приватизација активности јавног сектора.

Већина данашњих уговора се односи на везе између осигуравајућих друштава и власника возила, акционара и извршног менаџмента, јавних органа и њихових добављача. С обзиром да у већини случајева такви односи често подразумевају и сукоб интереса, уговори морају бити правилно дефинисани како би се осигурало да постоји обострана корист између странака. Нови теоријски алати које су направили Харт и Холмстром веома су драгоцени за разумевање уговора и институција у реалним ситуацијама, као и потенцијалних замки у формулисању уговора.

У касним седамдесетим годинама 20. века, Бенгт Холмстром је демонстрирао како управник (на пример, акционар компаније) треба да осмисли оптимални уговор за извршитеља (CEO-а компаније), чији рад једним делом управник не може да надзире. Холмстром је Принципом информативности, прецизирао како овај уговор треба да повеже плату извршилаца и релевантне информације о његовом учинку. Коришћењем основног модела уговора између управника и извршитеља, он је показао колико је оптимални уговор пажљиво одмерава ризик од неоснованог давања подстицаја.

У каснијем раду, Холмстром je генерализоваo ове резултате на много реалније ситуације, и то: када радници нису само награђени платама, већ и са потенцијалним унапређењима; када су извршитељи уложили велике напоре на различитим пословима, док директори примећују само неке димензије учинка; када поједини чланови тима напредују захваљујући раду својих колега.

Средином осамдесетих година 20. века, Оливер Харт дао је основни допринос грани теорије уговора који се бави и случајем непотпуних уговора. Пошто је немогуће да уговор дефинише сваку могућу ситуацију, ова грана теорије наводи оптималну расподелу права контроле: која страна у уговору треба да има право да доносе одлуке у којим условима? Истраживања које је Харт спровео на непотпуним уговорима, која бацају ново светло на власништво и контролу пословања, имају огроман утицај на неколико области економије, као и на политичке науке и право.

Током последњих неколико деценија, они су такође истраживали многе њене примене. Њихова анализа оптималних уговорних споразума поставља интелектуалну основу за креирање различитих политика и закона, од стечајног законодавства до политичких устава.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs