Открића

Угљеничне наноцеви у плућима деце

Угљеничне наноцеви су први пут пронађене унутар људског тела приликом прегледа вршених код астматичне деце

 

Текст: Јелена Мијатовић

Недавно су у Паризу приликом рутинске процедуре дијагностиковања астме детектоване угљеничне наноцеви у плућима деце. Лон Вилсон, Фати Муса и њихове колеге са Универзитета Париз-Саклеј испитивали су течност из дисајних путева астматичне деце. У испитивању је учествовало 64 деце различитог узраста, и у сваком узорку су пронађене наноструктуре вештачког порекла.

За сада су угљеничне наноцеви пронађене само код деце која су учествовала у испитивању, јер су прошла ову инвазивну процедуру која се спроводи код оболелих од астме. Истраживачи још нису испитивали течност из дисајних путева здравих особа.

Поред примарних узорака из плућа деце, сакупљани су и узорци са околних зграда као и прометнијих раскрница и у њима су такође пронађене угљеничне наноцеви. То је довело до закључка да су оне распрострањене по целом граду. Порекло им још није познато, али је пронађено много сличности са угљеничним наноцевима из издувних гасова аутомобила. Осим тога, тешко је доказати да ли су аутомобили једини извор ових наноструктура.

„Знамо да се угљеникове наноцеви налазе и у природи“, рекао је Вилсон, напоменувши да најчешће настају као прозвод вулкана, шумских пожара и других врста сагоревања угљеничних материјала. „Све што је потребно је мало катализатора да се уместо фулерена формирају угљеничне наноцеви.“ Такође је рекао да се у извесним процесима у аутомобилима, који претварају токсични угљен-моноксид у безбедније гасове, одвија процес сличан оном којим се у лабораторијама праве угљеничне наноцеви. Ако мало размислимо, појава наноцеви у окружењу и није велико изненађење.

Угљеничне наноцеви су цилиндричне наноструктуре угљеника, тј. једна од његових алотропских модификација (као што су графит, дијамант и фулерен). Алотропска модификација је појава да се елемент може наћи у више облика који се разликују по броју атома у молекулу или по структурној форми. Ове наноструктуре имају јако погодна својства: лаке су, јаке и имају добру топлотну и електричну проводљивост. Због разних примена у нанотехнологији и оптици, протеклих двадесет година се активно ради на развијању и производњи угљеничних наноцеви.

Дејство угљеничних наноцеви на људски организам се испитивало и пре сазнања да се већ налазе у плућима деце у Паризу. Вршено је истраживање приликом ког су научници мишевима убризгавали угљеничне наноцеви и показали су да оне могу да имају сличне ефекте као тровање азбестом тј. да изазову снажан имуни одговор.

Под микроскопом неке од наноцеви су показивале исту структуру као и влакна азбеста што је довело до бриге да могу да изазову сличне здравствене проблеме. Са друге стране, Кен Доналдсон, један од истраживача азбеста и ефеката угљеничних наноцеви, истиче да његова студија не открива да ли наноцеви могу да истрају довољно дуго у организму. „Морамо да покажемо резултате у студији која ће да обухвата инхалацију угљеничних наноцеви.“

Испитивања која су вршена у Паризу нису обухватала то да ли су и како угљеничне наноцеви повезане са астмом код испитане деце. Џонатан Григ са Универзитета у Лондону мисли  да оне вероватно немају канцерогена својства азбестних влакана, која су много већа и заглаве се у слузокожи плућа. Рекао је да ако удишемо угљеничне наноцеви, то није ништа ново и највероватнији извор су фосилна горива.

Важно је да су истраживачи открили и документовали ефикасан начин да гледају наноструктуре у узорцима ткива. Њихова нада је да ће их ова методологија довести до нових сазнања о здравственим ефектима угљеничних наноцеви у плућима. 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs