U dvorištu NASA centra pronađeno je čak 70 tragova osam različitih vrsta dinosaurusa
Tekst: Anđela Mrđa
U dvorištu NASA centra, nedaleko od Vašingtona, na površini veličine dva kvadratna metra pronađeno je čak 70 tragova za koje se smatra da potiču od osam različitih vrsta dinosaurusa.
Ovom pronalasku prethodio je događaj iz aprila 2012. godine kada je paleontolog Rej Stenford, nakon pauze za ručak, odvezao suprugu na posao u NASA Godar institut za istraživanje svemira u Merilendu. Pri rastanku nije ni slutio da će u samom dvorištu zgrade pronaći stenu sa tragom dinosaurusa dugačkim 30 centimetara.
Pažnju mu je najpre privukla sama boja stene, ista kao ona na kojoj je nekoliko godina ranije pronašao mali trag stopala ovog praistorijskog bića. Poneseni otkrićem, istraživači su nastavili sa iskopavanjima na istom mestu i tako su januara ove godine pronašli čitavu ploču veličine trpezarijskog stola prekrivenu tragovima različitih vrsta dinosaurusa.
Kada su utvrdili starost stene, naučnici su zaključili da su životinje ovuda prošle pre više od 100 miliona godina. Pronađena iskopina ubraja se trenutno u jednu od dva ovakva mesta na svetu, jedinstvena po koncentraciji tragova. Svih 70 otisaka, koliko je pronađeno, ostavilo je osam vrsta praistorijskih sisara, od onih najmanjih veličine veverice do velikih poput nodosaura.
Trag ovog „tenka na četiri noge“, kako ga opisuje jedan od istraživača, pronađen je nedaleko od traga bebe iste vrste. Pretpostavlja se da su to majka i mladunče koji su se nekud uputili zajedno, s obzirom na to da su se uglavnom neposredno pored i unutar dva velika stopala nalazili i otisci dva manja.
Na osnovu ostataka tim je uspeo verno da rekonstruiše šta su ovi kičmenjaci radili, kuda su išli, na koji način su se kretali. Tako je utvrđeno da su verovatno svi otisci nastali u periodu od nekoliko dan, kao i to da se ploča nalazila veoma blizu jezera ili neke druge veće vodene površine. Na osnovu paralelno pronađenih tragova četiri manja sisara tim pretpostavlja da je ova grupa lovila zajedno poput čopora i obavljala neku vrstu „čišćenja“ teritorije.
„Ovo je poput vremeplova! Rekonstruišući višednevne aktivnosti sisara uz pomoć položaja tragova dolazimo do zaključaka o njihovoj međusobnoj interakciji i odnosima na osnovu kojih možemo da zamislimo kako je otprilike izgledao život kičmenjaka na Zemlji pre 110 miliona godina“, izjavio je za NASA paleontolog Rej Stenford.
U mnoštvu tragova pronađen je i otisak sauropoda. Ovaj dugovrati biljojed, poreklom iz doba jure i krede, život je uglavnom provodio brsteći lišće sa jednog istog drveta kako bi se što manje kretao i umarao. Tolika lenjost razumljiva je ako se u obzir uzme njihova težina koja je dostizala i do 30 tona, čime se sauropodi ubrajaju u najveću i najtežu vrstu dinosaurusa.
Pored dinosaurusa, većina pronađenih tragova pripadala je malim kičmenjacima veličine današnjih glodara. Međutim, jedan od njih značajno je odudarao po veličini od ostalih. Ispostavilo se da je u pitanju najveći dosad pronađen trag kičmenjaka iz doba krede koji po veličini otprilike odgovara otisku rakuna.
Pre iskopavanja ploče, naučnici su uglavnom pronalazili zube praistorijskih životinja i na osnovu njih uspevali da im odrede veličinu i starost. Međutim, na taj način nisu mogli da zaključe ništa o izgledu ili ponašanju životinje. Sada su pak uspeli da stvore potpuniju sliku. Stenford i njegov saradnik paleontolog Martin Lokli sa Univerziteta u Kolumbiji, na osnovu raznovrsnosti i brojnosti pronađenih tragova zaključuje da su neki od kičmenjaka najverovatnije bili u potrazi za crvima i larvama, dok su drugi bili mesožderi koji su se hranili ovim životinjama, a leteći pterosaur jeo je i sisare i druge male dinosauruse.
Zbog čega su baš u Merilendu pronađeni tragovi ovih praistorijskih životinja? Prema rečima Komptona Takera, naučnog saradnika tima koji je pomogao na iskopavanju, Merilend je oduvek bio poželjno mesto za život upravo zbog svoje klime koja je u doba krede bila mnogo toplija nego danas. Pored toga, u vreme kada je nivo mora bio na desetine metara viši nego što je to danas, Merilend je bio veoma močvarno područje. Sve to izuzetno je pogodovalo životinjama koje su ga naseljavale.
U nadi da će pronaći još sličnih tragova koji će im pomoći da što bolje razumeju praistorijski život na Zemlji, naučnici planiraju da nastave sa istraživanjem ovog područja, a jedan od njih novo otkriće smelo poredi sa značajem pronalaska Kamena iz Rozete.