У недељи када се широм света обележава Светска недеља дојења говоримо о значају мајчиног млека као најздравијег начина исхране одојчади, али и о томе зашто мајке, ипак, ретко доје своју новорођенчад

Фото: Flickr

 

Текст: Ивана Николић

Дојење је „темељ живота“, поручују организатори Светске недеље дојења, која траје од 1. до 7. августа.

„У свету пуном неједнакости, кризе и сиромаштва дојење је темељ доживотног здравља за бебе и маме“, поручују из Светске алијансе за дојење (WABA), глобалне мреже коју чине појединци и организације из читавог света који се баве заштитом, промоцијом и подршком дојењу. WABA има неколико важних порука које жели да пошаље. Једна од њих је и да дојење „спречава глад и неухрањеност у свим њиховим формама“.

Светска недеља дојења обележава се већ 26 година, у више од 170 земаља света, како би се унапредило знање и подигла свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу у циљу унапређења здравља мајке и детета.

Ипак, иако је „најважнија вакцина“ коју беба прима сам чин дојења – поготово дојења у јавности –  у неким друштвима често је табу тема.

Када jе у jануару ове године позната манекенка на друштвеноj мрежи Инстаграм обjавила фотографиjу на коjоj доjи своjу ћерку у jедном салону док jе шминкаjу, истовремено су се огласили и поборници и противници доjења у jавности. Док су jе jедни хвалили, други су jе осуђивали уз обjашњење да jе доjење искључиво приватна ствар и да оно ниjе адекватно на jавном месту. Неколико месеци раниjе слично jе урадила и једна млада глумица, а коментари испод њене фотографиjе су такође били подељени. Слично jе, ако не и горе, са самом одлуком маjки о томе да ли ће доjити своjу бебу или не. Иако у Србиjи постоjи неколико инициjатива и кампања коjе промовишу и подржаваjу доjење, броjке су, ипак, разочараваjуће. Истраживање коjе су спровели Републички завод за статистику и Уницеф током прошле године показуjе да се у Србиjи само 13,7 одсто беба у првих шест месеци храни искључиво маjчиним млеком. Поређења ради, таj проценат у скандинавским земљама иде до невероватних 90 одсто!

Случаj Србиjе, наравно, ниjе изолован, већ прати jедан негативан глобални тренд. Док jе током 20. века отприлике 90 одсто деце доjено, у 21. веку таj проценат jе опао на око 42 одсто, тврде аутори студиjе Историjа исхране одоjчади (A History of Infant Feeding), обjављене у престижном часопису Журнал о перинаталноj едукациjи (The Journal of Perinatal Education). Они кажу да томе умногоме доприносе маркетиншке кампање коjе пропагираjу адаптирано млеко.

Поред њих, неки од криваца су и лоше националне политике и закони коjи недовољно подржаваjу породиљско одсуство, али и слабо познавање ризика коjима су изложене недоjене бебе. Британски престижни медицински часопис The Lancet (скалпел на енглеском jезику) у свом специjалном издању из 2016. године наводи да jе на глобалном нивоу доjење новорођенчади до прве године живота наjраспрострањениjе у подсахарскоj Африци, jужноj Азиjи и деловима Латинске Америке. Тврди се и да више од 80 процената новорођених беба добиjа хумано млеко, али да само половину њих доjе већ у првом сату живота (касна инициjациjа) – што jе важна препорука Светске здравствене организациjе jош из 1991. године.

У већини земаља проценат деце коjа искључиво сисаjу знатно jе испод 50 одсто, па jе неопходно да се стратегиjе о подршци доjењу прилагоде утврђеним обрасцима у свакоj поjединачноj земљи. Тако су у наjсиромашниjим земљама света уочени касна инициjациjа и ниске стопе искључиво доjених беба, па су то уjедно и наjвећи изазови са коjима ове земље треба да се суоче. У земљама са средњим и високим приходом, са друге стране, изазов jе кратак период искључивог доjења новорођенчади. Ипак, ове две групе земаља су успеле да од 1993. до 2013. године подигну проценат искључиво доjених беба на 35 одсто (0,5 одсто сваке године). Светска здравствена скупштина, главни орган одлучивања Светске здравствене организациjе, поставила jе себи 2012. године, на свом 56. заседању, амбициозан циљ – да се до 2025. године повећа стопа искључивог доjења беба до шест месеци старости на барем 50 одсто. И док jе хумано млеко неоспорно наjбољи начин исхране одоjчади, у неким случаjевима оно jе морало да буде замењено мање добром алтернативом. У ситуациjама када су маjке умирале по порођаjу, када њихов сталеж то ниjе фаворизовао или када нису имале млека, од старог Египта, Грчке и Рима, преко просветитељства и ренесансе па до данашњих дана, три су наjзначаjниjе замене за хумано млеко: доjиља коjа ниjе биолошка маjка, храњење на флашицу, и адаптирано млеко (формула).

Текст Иване Николић „Како смо хранили бебе: маjчино млеко и његове алтернативе кроз векове“ можете прочитати у најновијем, тринаестом броју часописа Елементи

подели