Елементаријум представља шест најзначајнијих догађаја у проучавању свемира који нас очекују 2016. годинe

Текст: Јелена Радановић

Премда је битку за свемир наука добила још у 17. веку, астролошка понуда је никад већа. За, чини се непролазну, популарност астрологије заслужна је једним делом и универзална и трајна заинтересованост људи за универзум и свој положај у њему. Управо зато, Центар за промоцију науке одлучио је да ове јесени, кроз различите активности, подсети јавност на чињеницу да астрологија није научно утемељена и да су њена предвиђања погрешна. ЦПН је предложио медијима да уместо астрологије уступе место далеко богатијем начину посматрања свемира – астрономији. Поред тога што су најбољи избор за проналажење одговора на фундаментална питања, астрономија и сродне дисциплине свакодневно помажу да Земља буде боље место за живот, својим доприносима технологији, економији и друштву у целини. И, за разлику од астрологије, можемо да верујемо њиховим годишњим најавама. Уместо годишњег хороскопа, представљамо шест најзначајнијих догађаја у проучавању свемира који нас очекују 2016. године.

ИнСајт стиже на Марс

НАСА летелица ИнСајт (InSight) требало би да буде лансирана у марту 2016. године и да слети на Марс у септембру исте године. Двогодишњи задатак ИнСајта јесте да проучи дубоку унутрашњост нашег црвеног суседа, и тако нам помогне да боље разумемо процесе који су, пре више од 4 милијарде година, обликовали камене планете Сунчевог система – Меркур, Венеру, Земљу и сам Марс. Да би одговорио на задатак који му је додељен ИнСајт ће извести низ сеизмичких истраживања, измерити различите геодинамичке параметре и утврдити на који начин се простире топлота кроз тло Земљиног суседа. До септембра ове године регистрацијом на НАСА сајту могли сте и сами да постанете део ове узбудљиве мисије. Понуду да ИнСајт достави њихово име на Марс искористило је више од милион људи, међу којима је и Мет Дејмон, звезда филма Марсовац.

Почиње ЕгзоМарс програм

Удруженим снагама европска и руска свемирска агенција упустиће се 2016. године у потрагу за биолошки важним гасовима у Марсовој атмосфери, попут метана, и тако нас потенцијално приближити одговору на питање да ли је икада постојао живот на Марсу. Овај пројекат је најсложенија европско-руска планетарна мисија и започеће је у марту ЕгзоМарс (ExoMars) орбитер, док ће му се за две године придружити ровер. Поред информација које ће прикупити ЕгзоМарс роботи, овај програм значајан је и због тога што ће тестирати нова техничка решења, која ће омогућити извођење наредних мисија на Марс, попут оне која би требало да врати узорке стена, тла и атмосфере Марса да би, по први пут, били анализирани на Земљи. Ако све буде ишло по плану, већ у наредној деценији могли бисмо да испитујемо узорке Марса у лабораторијама на Земљи, много детаљније него што то могу да чине роботи у свемиру.

Џуно започиње проучавање Јупитера

У јулу 2016. године, након скоро 5 година путовања и близу 3 милијарде пређених километара, Насина сонда Џуно (Juno) требало би да стигне до Јупитера. У орбити највеће планете Сунчевог система Џуно ће провести годину дана проучавајући атмосферу, гравитационо и магнетно поље и тако помоћи научницима да употпуне слику о настанку и еволуцији Јупитера и историји Сунчевог система уопште. Џуно је прва летелица на соларни погон послата у истраживање спољашњег Сунчевог система, те ће његов пут до и око Јупитера представљати највећу удаљеност коју је нека свемирска летелица прешла користећи енергију Сунца. Поред значајних научних података које ће тек прикупити, Џуно нам је већ пружио прилику да видимо, по први пут, како би Земља и Месец изгледали посматрани из свемирског брода ванземаљских суседа.

Розета окончава мисију

Авантура свемирске летелице Розете (Rosetta) која је 10 година носила сонду Филе (Philae) по дубоком свемиру септембра 2016. године коначно ће бити окончана. Розета је превалила 6 милијарди километара да би приближила Филе комети 67П/Чурјумов-Герасименко довољно да се он успешно спусти на њу, што се и десило новембра 2014. године. У овом јединственом подухвату, Филе је успео да се спусти на комету која се креће брзином од 50.000 километара на час са само 2 минута закашњења. Након Филеовог спуштања Розета је наставила да прати комету 67П и шаље драгоцене информације. Но, како Розети понестаје енергије њена мисија ће бити окончана наредне године спуштањем на 67П, што ће, сасвим сигурно, бити помало тужан дан за бројне поклонике Розете и Филеа широм света.

Кина завршава градњу највећег радио-телескопа

Потрази за животом изван планете Земље крајем 2016. године придружиће се и Кина, завршетком изградње радио-телескопа широког 500 метара. Кинески телескоп FAST (Five hundred meter Aperture Spherical Telescope) гради се од 2011. године и када буде завршен биће највећи радио-телескоп на свету, са пречником већим за 200 метара од тренутно највећег Арекибо телескопа који се налази у Порторику. FAST ће моћи да скенира дупло већи простор него Арекибо и биће од 3 до 5 пута осетљивији. Уз помоћ FAST-а научници ће бити у прилици да примају слабе радио сигнале из галаксија удаљених милијардама светлосних година. Чак и ако не улови сигнале који могу да указују на то да негде далеко постоји интелигентан живот, FAST ће нам помоћи да детаљније истражимо галаксије које нас окружују.

Нови BICEP експерименти

Да би уловили гравитационе таласе, чије би откриће било достојно оног о убрзаном ширењу свемира од пре неколико деценија и потврдило теорију инфлације по којој се свемир експоненцијално повећао у делићу секунде након Великог праска, научници су 2006. године започели серију експеримената којима мере поларизацију космичког микроталасног позадинског зрачења, или једноставније, зрачења које потиче из раног свемира. Ови експерименти изводе се помоћу осетљивих радио телескопа BICEP (Background Imaging of Cosmic Extragalactic Polarization), лоцираних на Јужном полу. Почетком 2014. године свет се нашао у еуфорији након што су објављени резултати BICEP2мерења који су указивали на откриће гравитационих таласа. Како се кроз пар месеци испоставило узбуна је била лажна – научници нису у потпуности уклонили ефекте космичке прашине, што их је навело да помисле да су открили гравитационе таласе. Но, BICEP тим још увек није одустао. Почетком 2016. године биће објављени први резултати BICEP3 мерења, тако да можемо очекивати наставак ове узбудљиве приче.

 

подели