Делегати из преко 60 земаља света једногласно су одлучили да заувек промене начин дефинисања једне од најзначајнијих мерних јединица – килограма. Како то утиче на нас?
Фото: Wikipedia
Текст: Ивана Николић
Петак, 16. новембар 2018. године, остаће упамћен као дан када се у француском Версају – први пут од 1875. године – променио начин на који одређујемо килограм, јединицу којом се мери маса.
Шездесет представника влада земаља широм света је тог дана, на Генералној конференцији о тежинама и мерама, једногласно донело одлуку да ће нова основна мера масе бити електрични килограм. Он ће бити дефинисан мајушном, али непроменљивом основном вредношћу, која се зове Планкова константа. Електромеханички инструмент под називом Киблов механизам користиће ову константу за мерење масе објекта помоћу прецизно измерене електромагнетне силе.
Научници су, наиме, објаснили да је неопходна модернија и прецизнија алтернатива старом начину дефинисања килограма.
„Добили смо једногласно ‘да’, ја се надам да ће такав исход гласања бити могућ за многе друге проблеме у свету“, рекао је професор Себастијен Кандел, председник Француске академије наука.
Како се онда до сада одређивао килограм, и зашто је морало да дође до промене?
Наиме, „тајну“ килограма већ више од века чувао је трезор недалеко од Париза, у коме се налазио комад метала (цилиндрична легура платине и иридијума), који је служио као референтна јединица килограма, основни критеријум према коме се мере сви остали килограми.
Међутим, највећи проблем са овом својеврсном реликвијом – која се још назива и мајка свих мерења – јесте у томе што она није увек једнако тешка, односно, нема увек исту тежину.
Ијан Робинсон, експерт за инжењерство, материјале и електротехнику у британској Националној лабораторији за физику, објашњава:
„Живимо у модерном свету. У атмосфери постоје загађивачи који могу да се залепе за предмет, па када га извадите из трезора, он се мало запрља. Читав процес чишћења, руковања или коришћења тог предмета може да промени његову масу. Тако да то можда и није најбољи начин дефинисања ове мерне јединице.“
Ту није крај. Овај комад метала може веома лако да се оштети – довољне су, рецимо, мокре или смотане руке.
„Можете да га оштетите, а да то и не приметите“, додаје Флоријан Бодо из Француске националне лабораторије за метрологију – један од неколицине који њоме рукују.
Међутим, за ширу популацију ипак је важније питање како и да ли ова одлука уопште утиче на наш свакодневни живот. Да ли ћемо сада на пијацу или у супермаркет морати да идемо са неким специјалним знањем, или да ли ће вага сада мерити већу или мању тежину када станемо на њу?
Одговор је – не. Килограм на вагама које мере телесну масу остаје потпуно исти. Једино ће метролози моћи да направе разлику између старог и новог килограма.
Тежина нас, обичних смртника, на вагама ће остати иста као и дан пре него што она званично ступи на снагу, што ће бити 20. маја 2019. године.