Стерилизација радијацијом је један од најбезбеднијих и најчистијих начина да се век трајања хране продужи и учини безбеднијом за коришћење
На први поглед може деловати да речи „радијација“ и „храна“ не треба да стоје у истој реченици. Озрачено значи – радиоактивно, зар не? Хвала лепо, али пахуљице које једете за доручак преферирате без зелених таласа које одашиљу наоколо?
Хајде да на тренутак одгурнемо из мисли слику Хомера Симпсона како излази са радиоактивним привеском из нуклеарне електране, и да на читаву ствар погледамо из научне перспективе.
Многи производи које можемо видети изложене на рафовима продавница стерилисани су и конзервисани управо методом радијације. Стерилизација радијациjом је последњих неколико деценија постала један од најбезбеднијих и најчистијих начина да се век трајања прехрамбених и осталих производа продужи и учини безбеднијим за коришћење, било да је у питању медицинска опрема, попут шприцева за ињекције, хируршких рукавица, сетова за инфузију и трансфузију, или паковања брашна или зачина које користимо у свакодневној исхрани.
Можда ово делује као високотехнолошки подухват какав се виђа искључиво у страним филмовима? Радијациона јединица Нуклеарног института Винча већ скоро 40 година поуздано стерилише и конзервира производе пре дистрибуције. Изграђена је 1978. године уз помоћ Програма за развој Уједињених нација и Међународне агенције за атомску енергију.
Врста стерилизације која се користи на Институту Винча омогућава убијање инсеката и њихових јаја, као и великог броја микроорганизама који би веома штетно утицали на здравље људи, и то ради боље од већине других метода. Коришћење неких хемијских средстава за уништавање инсеката у пшеници, пиринчу и сличним производима јесте ефикасно, али јаја остају практично неоштећена, чиме се не отклања накнадно развијање популације инсеката.
Многе друге методе укључују коришћење канцерогених гасова, високог притиска или високе температуре. Због овога се радијациона стерилизација назива и хладном стерилизацијом, па производи не трпе термичка или механичка оштећења, а храна остаје непромењеног укуса и структуре.
Радијациона стерилизација је чиста технологија. Сви индустријски радијациони уређаји света производе толико озона колико би прозвела једна мини термоелектрана снаге око 100 МW.
У односу на остатак света, у нашој земљи је третирање хране радијациом и даље мање популарно, и то због сасвим неоснованог страха да ће овако третирана храна да „зрачи“. Након што је производ стерилисан радијацијом, он нипошто не постаје радиоактиван.
У нашој земљи је ова метода регулисана законом и одобрена 1984. године, а још 1980. године препоручиле су је Светска здравствена организација (WHO), Светска организација за храну и исхрану (FAO) и Међународна агенција за атомску енергију (IAEA), уз закључак да се метода може примењивати на преко 90 одсто прехрамбених производа.
Принцип стерилизације радијацијом је доказано безбедан, чист и поуздан. Зрачење има велику пенетрацију, па у потпуности пролази кроз материјал, због чега је идеалан за третирање козметичких, фармацеутских и прехрамбених производа.
Радијациона јединица је део Лабораторије за радијациону хемију и физику GAMA, Института за нуклеарне науке Винча. Пружа услуге поуздане стерилизације и конзервације производа са скоро 40 година искуства. Изграђена је 1978. године уз помоћ Програма за развој Уједињених нација и Међународне агенције за атомску енергију. Објекат ове врсте је јединствен у Србији, и као незаобилазни део привреде обједињује процес производње и обезбеђује потпуну стерилизацију пре дистрибуције. Радијациона јединица по својој концепцији и капацитету представља центар за индустријску стерилизацију гама зрачењем и конзервацију прехрамбених производа.