открића

Шта бисте твитовали, ако бисте твитовали?

Оно што ваши пријатељи пишу на једној од омиљених друштвених мрежа може да открије много тога и о вама – чак и у случају да немате Твитер

Фото: Twitter

Текст: Ивана Николић

Да ли сте некада обрисали или бар пожелели да обришете налоге на друштвеним мрежама, а да заузврат добијете стару, добру, потпуну приватност? Опаска која вам се вероватно неће допасти јесте да приватност, заправо, више не постоји. Уколико неко може да вас повеже са другим корисницима одређене друштвене мреже, њихове активности могу и вас да “изложе”, тј. да кажу или предвиде штошта о вама.

Ово је један од закључака студије групе истраживача са Универзитета у Вермонту. Они, наиме, тврде да Твитер стрим ваших 15 најближих контаката може да предвиди ваше будуће твитове, и то боље од вашег стрима. У студији Information flow reveals prediction limits in online social activity, објављеној 21. јануара у часопису Nature Human Behavior, истраживачи објашњавају да су до резултата дошли уз помоћ ентропије, која се у теорији информација дефинише као просечна стопа по којој се информације производе помоћу стохастичког извора података (више ентропије значи више случајности и мање понављања). Они су користили Твитер стримове 927 корисника, а сваки од њих је имао 50-500 пратилаца. Нарочито важно било је првих 15 корисника којима су они највише твитовали. Потом су на сваком појединачном стриму израчунали колико ентропије садрже низови речи, а затим уз помоћ Фанове неједнакости и то колико добро стрим може предвидети прву реч првог следећег твита особе чији се твитови посматрају. Горња граница тачности била је у просеку 53%, али је предвиђање сваке следеће речи нешто мање прецизно. Онда је тим, предвођен Џејмсом Бегроуом, израчунао горњу границу за предвиђање на основу корисниковог стрима и стримова њихових 15 најближих контаката. Горња граница тачности је скочила на 60. Када су одатле уклонили корисников стрим, проценат је пао на 57 – што значи да је посматрање стримова људи које пратимо у том смислу делотворније него посматрање нашег налога, објашњавају стручњаци.

Бегроу каже да резултати студије показују да би се могло грубо предвидети шта би твитовао неко ко чак и није на Твитеру када би имао налог на овој друштвеној мрежи.

Међутим, постоји и један проблем – а то је да систем све речи третира једнако у смислу њиховог значаја, иако неке од њих могу више тога да кажу од других, додаје Бегроу. Тако, рецимо, уколико ваши пријатељи твитују много о правима ЛГБТ заједнице, или прате само политичаре одређене странке, то може много тога да обелодани о вашој сексуалној оријентацији или политичкој опредељености. Тако је, на пример, студија истраживача са Медицинског универзитета у Бечу открила да контакти на друштвеној мрежи Френдстер могу да открију нечију сексуалну оријентацију и брачни статус, а контакти на Твитеру нечију локацију.

Наравно, све ове студије упућују на реч са почетка овог текста – приватност, или, још боље, бригу о приватности. Тако Бегроу каже да „велике платформе долазе до података на толико много начина, а људи то уопште не схватају“.

Поред тога, још једна ствар о којој не размишљамо, и која је последица опште помаме за интернетом, јесте и чињеница да објављивањем наших података, објављујемо податке других људи:

„Када се одричу сопствених података, људи се такође одричу података о својим пријатељима. Оно што мислимо да је индивидуални избор на друштвеној мрежи, заправо то није“, закључује Бегроу.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs