Колико је спанаћ заиста богат гвожђем? Позадина приче о Попају
Текст: Јована Николић
„Шта једе овај сићушни морнар када има такве мишиће“, вероватно су се питали читаоци новинског стрипа о породици Ојл када се 1929. године појавио нов споредни лик у овој причи. Никоме није било јасно одакле Попају, за кога је Елзи Сегар инспирацију пронашао у локалном кавгаџији, толика снага. Међутим, тајна није била у храни. Било је потребно само да помази магичну кокошку. Ни име дотадашње главне јунакиње, Оливе Ојл, није сугерисало читаоцима да је маслиново уље здраво већ су сви чланови њене породице имали имена која асоцирају на неку врсту уља. А онда је, 1932. године Попај први пут пробао спанаћ.
Овај чудесни садржај конзерве од тог трентука постао је једини извор његове снаге. Годину дана касније појављују се и први цртани филмови о Попају, а њихова популарност ће направити од овог морнара, али и од спанаћа још веће звезде. Његови мишићи ће се претварати у тенкове, пегле, наковање, песнице у чекиће, а родитељи ће причати деци: „Ако желиш Попајеву снагу, једи спанаћ јер он је пун гвожђа.“ Међутим, да ли је заиста тако?
Несумњиво је да је гвожђе веома важан минерал за организам. Мада још нико од њега није добио надљудску снагу, недостатак гвожђа доводи до анемије и слабости, док хроничан недостатак може да доведе и до озбиљнијих последица и трајних оштећења органа. Са друге стране, превелика количина овог минерала би могла да омета метаболизам, значајно оштети срце и јетру, али су овакви случајеви веома ретки јер организам апсорбује само онолико гвожђа колико му је потребно. Овај минерал у организам долази преко великог броја намирница биљног и животињског порекла, а спанаћ је само једна од њих која се по количини гвожђа не издваја превише од осталих. У зависности од тога да ли се за припрему јела користи свеж, замрзнут или конзервиран спанаћ, као и од начина припреме, количина гвожа варира од 3 до 4 милиграма на 100 грама спанаћа.
Какву би тек снагу Попај добио када би имао довољно времена да изгрицка 100 грама семенки пре него што крене да песницом дели правду, ако се узме у обзир чињеница да се у њима може наћи од 8 до 15 милиграма гвожђа у зависности од врсте семенки. Одлична замена за спанаћ био би и пасуљ, коштуњави плодови, џигерица, жуманце, црвено месо, као и било која зељаста биљка. Просечној одраслој особи потребно је 8 милиграма гвожђа дневно, а деци и женама више него мушкарцима, док је трудницама потребно чак 27 милиграма.
Међутим, није само важно колико се гвожђа налази у одређеној намирници, већ колики проценат организам може да искористи. Зато је кувани спанаћ много кориснији од сировог који у себи садржи оксалну киселину која се природно везује за минерале па их организам теже апсорбује. Такође је пожељно знати са чиме се спанаћ може комбиновати уколико желите да искористите што више гвожђа. Људски организам много лакше апсорбује гвожђе из меса, него из биљака и може да искористи веће количине, иако је поврће често препоручљиво из других разлога. Може се рећи да постоје две врсте гвожђа јер се оно у животињском организму везује за протеине, међу којима је и хемоглобин па је другачије од оног које се уноси храном биљног порекла.
Када се узме у обзир да је спанаћ само једна од намирница којима можемо повећати ниво гвожђа у свом организму, остају различита тумачења зашто је славни цртани морнар изабрао баш ову биљку, али ниједно не може да пружи сигуран одговор. Међу бројним објашњењима налази се и прича о немачком научнику , Ериху вон Волфу, који је 1870. године мерио колико се гвожђа налази у спанаћу, али је у децималном запису зарез ставио на погрешно место и иза себе оставио податак да се у 100 грама ове биљке крије чак 35 милиграма гвожђа. Количина еквивалентна оној када бисте са сваких 100 грама спанаћа појели једну спајалицу.
Према једном од тумачења, мит о великој количини гвожђа се деценијама ширио захваљујући овом погрешном запису. Међутим, пре неколико година криминолог Мајк Сатон је објавио истраживање у коме тврди да је прича о децималном запису и сама мит, настао седамдесетих година двадесетог века, и да није успео да дође до њеног извора нити оригиналног записа па сумња да се све заиста тако одиграло. Са друге стране, нашао је друге старе записе у којима су количине гвожђа претeрано велике за шта криви инструменте са којима су истраживачи радили, а који су код спанаћа повећавали ниво овог минерала. Према његовим речима, у време почетака Попајеве популарности, била је позната истина о спанаћу а ову биљку је славни морнар изабрао искључиво због витамина А, односно бета каротена којим је спанаћ заиста богат. Међутим, Сатон није потпуно разјаснио овај случај јер у његовој детективској причи недостају многи делови, као и објашњење зашто Попај за себе говори да је гвоздени човек и зашто се мишићи увек претварају у гвоздене предмете.
Чак и ако се садржај спанаћа остави по страни, прича о јачању остаје. Није слабашни морнар једини који је ојачао захваљујући спанаћу, већ и локална економија појединих америчких градова и то у време Велике депресије. Зато је Попај први цртани јунак који је добио своју статуту која је подигнута 1937. године у Кристал Ситију, у Тексасу, једној од две америчке престонице спанаћа. Тиме се овај град одужио јунаку захваљујући коме је у кризним годинама повећана производња и продаја спанаћа, а његове статуе су касније ницале и у другим градовима. Највећи светски произвођач је Кина, која производи чак око 90 одсто укупне количине овог поврћа, а САД, иако на другом месту ове листе, успева да произведе тек око два одсто количине која се налази на светском тржишту.
Међутим, у време Велике депресије било је важно прехранити сопствено становништво и ојачати локалну економију, чему је допринео цртани и стрип јунак кога индустрија није створила, али је умела да га искористи. Тридесетих година двадесетог века Попај је био популарнији чак и од Микија Мауса, а до тада омражени спанаћ нашао се на трећем место омиљене хране међу децом, одмах после ћуретине и сладоледа. Производња је порасла за 33 одсто, а овај цртани филм је искоришћен и као реклама за конзервирање хране у временима када је било паметно чувати залихе (Да ли сте икада видели Попаја како бере спанаћ у башти?).
Многе фабрике су и након кризе на своје конзерве стављале Попајеву слику, а град Алма у држави Аркансас, у коме се такође налази једна од његових статуа, годишње конзерзвира око 27 милиона килограма спанаћа. У кризним временима спанаћ је помоћу цртаног филма пропагиран и као добра замена за месо које није лако купити, али у њему се крило и помало симболике како ће праведан и наизглед ситан човек успети да превазиђе све препреке. Оваква јачања подигла су вредност спанаћу, који је несумњиво здрав, али није једини на листи такве хране, па је најславнији и најснажнији морнар наставио да се храни искључиво овом спасоносном биљком.