Први човек чији ће живот трајати 150 година родиће се ових дана. Како би могла изгледати његова животна прича? У првој инверзној Метахроници, на тренутак гледамо прошлост из будућности 

Текст: Слободан Бубњевић

Кад се господин Метузалем родио, његова домовина, на Западу, припадала је развијеном делу тадашњег света. Као новорођенче је вакцинисан од болести које су давно изумрле. Негован и вољен у породичној кући, одрастао је са родитељима који су били млади кад су га донели на свет.

У тренутку његовог рођења, свет је тек стигао до границе виртуaлне стварности. Људи су почели да користе интерактивне мапе градова које је развијао Гугл, гледали прве 3Д филмове, а присуство на друштвеним мрежама још је било питање избора. Баш у то време, број претплатника мобилне телефоније први пут је превазишао тадашњи укупан број становника планете [1].

Међутим, тек са пет година Метузалем је добио сопствени профил на Фејсбуку и Гуглу, који ће деценијама касније бити сихронизовани у профил унутар облака коме је припадао [2]. 

Са десет година је добио телефон којим је мајка могла да га помази док је у школи [3]. Тек са дванест су му купили рачунар који осећа мирисе [4], а у петнаестој је и он коначно прешао на компјутер са мождано-машинским интерфејсом, којим је могао да делимично управља помоћу мисли [5].

Имао је 18 година кад је након пада са бицикла примио прву нанотерапију. Било је то оне године кад је спроведена глобална вакцинација против грипа новом универзалном вакцином, а ова болест отишла у историју [6].

Кад је уписао студије, свет је упловио у нестабилност. Екстремне непогоде изазване климатским променама погађале су његов град сваког месеца [7]. Живот су, због несташице ресурса, у то доба непрекидно потресале имигрантске револуције, ратови су били све чешћи, а далеко, на другој страни света, Кина је први пут достигла економије Запада [8]. 

Живео је и радио у скученом стану, у виртуалној стварности, штедећи за рачуне за воду. Као и већина других, није могао да приушти оне намирнице које су због климатских промена нестајале са тржишта, чоколаду и кафу, али је на црном тржишту набављао вештачке антиоксидансе [9].

У двадесетим је, као и многи из његовог друштвеног облака, кренуо на пут. Наставу на факултету пратио је из даљине, селећи се из земље у земљу сваког месеца, бирајући удаљена планинска места, са најмање непогода и више воде за пиће [10]. 

Своју будућу супругу Метузалем је упознао на новогодишњој телепатској контактној журци 2042 [11].

Након студија, у раним тридесетим, купио је први нематеријални рачунар. У тој раној фази људи су овим машинама управљали језиком, а на мрежу су били везани преко прве генерације имплантата [12].

Са тридесeт година је први пут прелетео океан авионом без пилота [13]. Било је то у доба кад се догодио (у 20. веку дуго ишчекиван) сингуларитет, кад је капацитет суперрачунара превазишао интелигенцију човека. Као и све друго, и то се сто година касније, догодило са много мање драме но што су људи 20. века очекивали. Само је свануо нови дан на Земљи [14].

На тридесет пети рођендан, Метузалем је попио последњу кафу која је одгајена у природи. Послужена је на великој прослави преузимања његовог предузећа од концерна бит-коин банака којим је управљала вештачка интелигенција (АИ) и који је завладао финансијским тржиштем [15].

Имао је четрдесет пет година кад су роботи који су преузели фармацеутску индустрију открили генску терапију против рака [16]. Као и сви припадници његовог друштвеног облака, возио је електрични аутомобил, управљао рачунарима и свим машинама посредством можданих таласа, а дете које му се родило у стану облачио је у саморазградиве пелене. Живот се продужавао, становништво је старило и био је један од оних либерала који верују да стерилизација није начин да се смањи број становника. Но, живот му је, како то бива, одузео идеале.

Најзад, са педесет година се стерилисао и стекао услове да се пресели на Исток, бежећи од новог таласа глади и тражећи срећу у развијеној Азији. У Новом Пекингу је коначно почео да прима терапију против аутоимуног комплекса, чиме је продужио животни век за неколико деценија [17]. 

Имао је шездесет година када је купио аутономни аутомобил и стан у поткровљу зграде високе осам километара од тла, на кредит са учешћем и роком отплате од 90 година [18]. Роботизована банка га је принудила да претходно излечи депресију, како би доживео процењених 150 година.

Са 75 му је додељен лични андроид. Десет година касније почео је да своје кости мења оним од наноматеријала [19]. Његова супруга се одселила на 400 километара удаљену морску обалу, али је, након толико година брака, остала са њим у свакодневном телесном контакту на даљину [20].

Мере које је АИ влада предузимала да смањи број становника планете и увођење стерилизације у свим друштвеним облацима као услова за стицање социјалног осигурања и медиицинске неге, давале су резултате. Раст броја становника Земље је почео да опада на његов деведесети рођендан [21]. У потрази за послом уписао је нове студије – други студентски живот је био узбудљивији од оног пре пола века – одвијао се директно из мозга.

Уочи стотог рођендана заменио је плућа вештачким дисајним органом [22].

Било је то у време кад је вештачка интелигенција која је управљала и настањивала колинију на Месецу основала своју аутономну и независну колонију на Марсу. Пет година касније, присајединила је колонију на Европи и отцепила се од Земље [23].

Са 130 његова породица је остала без новог могућег потомства, а линија наслеђивања се трајно прекинула. Како би добила социјално осигурање и медицинску негу, његова унука се стерилисала пре брака и наставила да живи без потомака [24]. 

Неколико дана након 140 рођендана, запослио се у компанији чији је једини власник била вештачка интелигенција [25].

Након што му је преминула супруга, његови послодавци су схватили да се Метузалем више не може апдејтовати, тако да је у складу са протоколом пензионисан [26]. Последње године је провео у миру, копајући по трилионима гигабајта података које је током свог века оставио иза себе.

Премунио је у сну. Централна АИ влада је са жаљењем констатовала крај мождане активности и смањила број становника за један. Промена се споља само назирала. Његово тело, смештено у столици, након што деценијама није начинило ни један једини покрет, благо је потамнело.

Текст је настао на основу већег броја распрострањених футуролошких предвиђања, наведених у референцама, о развоју технологије и човечанства у наредних 150 година. Избор је заснован на вероватноћама појединих догађаја у будућности које је недавно за британски Би-Би-Си израчунала кладионичарска кућа Ladrokes. Како се будућност приближава, наравно, алтернативе расту, а овде наведени сценарио само је један од многих.

подели