otkrića

Saobraćaj i alergija

Koliko vazdušna strujanja naših automobila i kamiona pospešuju širenje ambrozije?

Foto: Wikipedia

Tekst: Ivana Nikolić

Leto i jesen umeju da budu krajnje nemilosrdni prema onima koji su alergični na ambroziju, koja cveta baš u periodu od kraja jula do kraja septembra.

Situacija može da bude još gora ako letnje i rane jesenje mesece provodite na gradskom asfaltu, okruženi saobraćajem – zato što jaka strujanja vazduha koja „stvara“ gust saobraćaj mogu da rasprše seme ove biljke i do nekoliko desetina metara od polazne tačke. Primera radi, „dužina putovanja“ semena ambrozije od matične biljke je oko jedan metar.

Ovo je glavni nalaz studije trojice istraživača sa Tehničkog univerziteta u Berlinu, koja je nedavno objavljena u časopisu Journal of Applied Ecology. Kako je tim, predvođen Andreasom Lemkeom, uopšte došao do ovog zaključka?

Oni su, naime, sproveli mali terenski eksperiment kako bi utvrdili koliko daleko semena ambrozije putuju na prometnom putu sa brzim kolima, a koliko na onom sa manjim brojem vozila. U oba slučaja su 100 semena postavili uz ivicu puta, gde bi ona inače i pala, i ofarbali ih u fluorescentne boje. Potom su njihovu sudbinu prepustili automobilima, odnosno brzinama kojima se oni kreću. Potom se Lemkeov tim vratio sa ultraljubičastim lampama kako bi obeležio nove pozicije semena ambrozije.

A evo i rezultata.

U roku od 48 sati, semena su bila na potpuno drugačijim mestima. Dok su mnoga ostala blizu svojih početnih pozicija, vazdušne struje iz gustog saobraćaja su neka semena odbacile desetinama metara daleko – najdaljaje seme je tako putovalo čak 71 metar. Kada je o saobraćaju manjeg intenziteta reč, situacija nije mnogo povoljnija – najdalje seme ambrozije otputovalo je nekih četrdesetak metara dalje od mesta na koje je postavljeno.

Međutim, tu nije bio kraj. Istraživači su potom u naredne dve godine mapirali stabla ambrozije koja se nalaze pored puteva kako bi ustanovili koliko stabala zapravo raste u pravcu kretanja saobraćaja. U toku druge godine, tim je zabeležio dvostruko više sadnica u pravcu kretanja saobraćaja, u odnosu na suprotan pravac gde je saobraćaj gotovo nepostojeći.

Ova studija je, inače, prva koja povezuje promene u gustini saobraćaja sa prenošenjem alergenih vrsta biljaka. Rezultati sugerišu da bi opštine trebalo marljivo da kose bočne strane puteva – i to malo pre nego što semena sazru, jer bi u suprotnom kosači mogli da ih „oteraju“ još dalje, zaključuje nemački tim.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs