открића

Саобраћај и алергија

Колико ваздушна струјања наших аутомобила и камиона поспешују ширење амброзије?

Фото: Wikipedia

Текст: Ивана Николић

Лето и јесен умеју да буду крајње немилосрдни према онима који су алергични на амброзију, која цвета баш у периоду од краја јула до краја септембра.

Ситуација може да буде још гора ако летње и ране јесење месеце проводите на градском асфалту, окружени саобраћајем – зато што јака струјања ваздуха која „ствара“ густ саобраћај могу да распрше семе ове биљке и до неколико десетина метара од полазне тачке. Примера ради, „дужина путовања“ семена амброзије од матичне биљке је око један метар.

Ово је главни налаз студије тројице истраживача са Техничког универзитета у Берлину, која је недавно објављена у часопису Journal of Applied Ecology. Како је тим, предвођен Андреасом Лемкеом, уопште дошао до овог закључка?

Они су, наиме, спровели мали теренски експеримент како би утврдили колико далеко семена амброзије путују на прометном путу са брзим колима, а колико на оном са мањим бројем возила. У оба случаја су 100 семена поставили уз ивицу пута, где би она иначе и пала, и офарбали их у флуоресцентне боје. Потом су њихову судбину препустили аутомобилима, односно брзинама којима се они крећу. Потом се Лемкеов тим вратио са ултраљубичастим лампама како би обележио нове позиције семена амброзије.

А ево и резултата.

У року од 48 сати, семена су била на потпуно другачијим местима. Док су многа остала близу својих почетних позиција, ваздушне струје из густог саобраћаја су нека семена одбациле десетинама метара далеко – најдаљаје семе је тако путовало чак 71 метар. Када је о саобраћају мањег интензитета реч, ситуација није много повољнија – најдаље семе амброзије отпутовало је неких четрдесетак метара даље од места на које је постављено.

Међутим, ту није био крај. Истраживачи су потом у наредне две године мапирали стабла амброзије која се налазе поред путева како би установили колико стабала заправо расте у правцу кретања саобраћаја. У току друге године, тим је забележио двоструко више садница у правцу кретања саобраћаја, у односу на супротан правац где је саобраћај готово непостојећи.

Ова студија је, иначе, прва која повезује промене у густини саобраћаја са преношењем алергених врста биљака. Резултати сугеришу да би општине требало марљиво да косе бочне стране путева – и то мало пре него што семена сазру, јер би у супротном косачи могли да их „отерају“ још даље, закључује немачки тим.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs