Kako izgleda svet sa druge strane Vikipedije? Ko su urednici, kako se sukobljavaju i oko kojih tema se vode najveće bitke?
Tekst: Jovana Nikolić
Ulazeći na najveću internet enciklopediju, Vikipediju, može se reći da ulazite u svet robota. Dok vas jedni pozdravljaju i pitaju da li želite da ovo zajedničko znanje obogatite novim podacima, drugi kontrolišu da li su reči u tekstu otkucane pravilno, treći primenjuju zabrane i identifikuju zlonamerno ponašanje i vandalizam, a četvrti povezuju članke sa istom temom napisane na različitim jezicima.
Među svim tim kompjuterskim programima, odnosno botovima, koji olakšavaju korišćenje Vikipedije, posebnu pažnju istraživača privlače takozvani urednici. Oni baš kao i njihove žive kolege direktno menjaju tekstove, a Taha Jaseri, istraživač sa Instituta „Alan Tjuring“ u Londonu, veruje da iz njihovog ponašanja mogu da se izvedu mnogi zaključci o botovima, ali i o ljudima. Analize koje je radio sa svojim kolegama već su donele brojna zanimljiva saznanja, a najnovije istraživanje pokazuje da među ovim robotima postoji dugogodišnji rat.
Internet je preplavljen automatskim porukama i programima koji umesto ljudi ažuriraju sajtove, šalju reklame ili čak učestvuju u raspravama. Međutim, Jaserijev tim je za svoja istraživanja izabrao baš Vikipedijine botove jer na ovom sajtu se tačno zna koje izmene prave oni, a koje ljudi. Takođe su dostupne infromacije o tome sa čijeg je naloga napravljen koji bot, a postoje i pravila koja se moraju poštovati. Osim toga, ovi botovi su ”dobronamerni”, osmišljeni tako da sarađuju i budu konstruktivni.
Za sada se može samo pretpostavljati šta se dešava van Vikipedije, ako u ovako organizovanom sistemu jednostavnih botova vlada rat. Sukob se najbolje primećuje na broju vraćenih tekstova. Kada jedan od urednika izmeni tekst, drugi urednik može da vrati tekst u prethodno stanje jer se ne slaže sa njegovim izmenama. Čitav rat se odvija po principima dečje svađe u kojoj svako od učesnika neprestano ponavlja da je on u pravu.
Ovakvi sukobi su uobičajena pojava i među živim urednicima Vikipedije, ali Jaserijevo istraživanje pokazuje da oni u proseku jedni drugima vrate tekst tri puta. Botovi su znanto uporniji pa tekst vraćaju jedni drugima prosečno i do 185 puta. U istraživanju su analizirani vikipedijski članci pisani na 13 jezika, a jedan od zaključaka je da su portuglaski botovi u ovoj igri najuporniji.
Koliko se razlikujemo?
Jaserijev tim je uočio još neke razlike u rekacijama ljudi i botova. Živi urednici izmene u tekst unose u roku od nekoliko minuta, u narednih 24 časa ili u u narednih godinu dana dok između dva vraćanja teksta među botovima može da prođe i mesec dana a čitav proces može da traje neprekidno. Botovi su programirani tako da pregledaju čitav sajt pa je potrebno da prođe dosta vremena dok se vrate na iste stranice i ponovo ih izmene.
Neke od upornih izmena su bezazlene i tiču se povezivanja članka na različitim jezicima, a jedan od uzroka može biti to što ne važe u svakom jeziku ista pravila za davanje naslova pa nije lako uočiti da je reč o istoj temi. Međutim, jedno od najčešćih bojnih polja su sporni termini, pa će tako na primer botovi neprestano menjati reč ”Palestina” sa ”palestinska teritorija” ili ”Persijski zaliv” sa ”Arapski zaliv” i obrnuto.
Tim koji stoji iza ovog istraživanja objašnjava da rezultati mogu da pomognu da se u budućnosti kreiraju botovi koji će bolje sarađivati i biti efikasniji umesto da zavšravaju u ćorsokacima. Iako botovi još uvek nisu razvijeni u tolikoj meri da u njihovom ponašanju postoji toliko spontanosti i nepredvidivosti kao u ljudskom, ovo istraživanje pokazuje u kako složene i nerešive interakcije mogu da stupe. Tim kao najverovatniji problem ističe to što svaki urednik stvara svog bota bez formalnog mehanizma za koordinaciju sa drugima.
Jaseri je i pre ovog rada, koji je privukao pažnju svetskih medija, istraživao Vikipediju na sličan način i o tome objavio nekoliko radova. Sa svojim kolegama sa Univerziteta u Budimpešti i američkog Ratgers univerziteta objavio je 2013. godine rad o najkontroverznijim temama na Vikipediji. Kao merilo tim je koristio upravo učestalost ispravljanja članaka, pa je najkontroverznijim temama proglasio one za koje su urednici najviše puta jedni drugima vraćali tekst.
Jaserijev tim je analizirao sve tekstove na Vikipediji na 10 jezika, a istraživanje je donelo brojne podatke o kulturološkim razlikama, ali i opšte zaključke. Tako je uočeno da je najveći broj spornih tekstova povezan sa političkim i religioznim temama, ali i da svaka jezička grupa ima teme koje su u njoj posebno kontroverzne. Pokazalo se da Vikipedija nije samo globalni teren već i mesto na koje svako donosi svoje stavove i probleme.
Fudbalska božanstva
Za svaki od 10 jezika napravljena je lista najspornijih tekstova, a zatim su jezici podeljeni u tri geografske grupe, pa su istraživači upoređivali koje se teme posebno ističu u okviru svake grupe. Dok u svakom jeziku u prvih 10 tekstova preovlađuju političke i religiozne teme, u španskom jeziku je među 10 najkontroverznijih članaka čak pet o fudbalskim klubovima.
Lista za španski jezik znatno odudara od ostalih, ali svaki jezik ima karakteristične teme koje su spornije nego u drugim jezicima. Tako su u prvih 10 članaka na češkom jeziku tri o homoseksualnosti, a na engleskom jeziku se blizu vrha nalazi tekst koji govori o povezanosti rase i inteligencije.
Ako ste mislili da su najčudniji španski rezultati u kojima dominira fudbal, dobro je da znate da ima još neobičnijih. U rumunskom jeziku se među najkontroverznijim tekstovima nalazi jedan o Dizni kanalu, a u nemačkom jeziku je na prvom mestu tekst o Hrvatskoj (oko njega ima čak više sukoba nego oko tekstova o Hitleru, Isusu, homeopatiji).
Nakon što su jezici svrstani u grupe, u onoj u kojoj se nalaze engleski, nemački francuski i španski uočeno je da su im svima zajedničke teme Isus i homeopatija, ali i da španski jezik ima 88 odsto tema koje u drugim jezicima nisu sporne. U grupi koju čine mađarski, češki i rumunski jezik nema mnogo preklapanja, a jedina svima zajednička tema je Gugl. Treća grupa jezika, u kojoj se nalaze arapski, hebrejski i persijski, ima mnogo više zajedničkih tema a ističu se Rat u Gazi, Islam i Izrael.
Kada se pogleda celokupna slika, 25 odsto tekstova oko kojih urednici ratuju čine političke teme, slede ih geografski pojmovi sa 17 odsto i religija sa 15 odsto. Najmanje je onih o muzici, filmovima, književnosti i sportu, a u sredini se nalaze istorija, ljudska prava i nauka. Lokalna odstupanja uvek postoje pa su na francuskom i češkom jeziku znatno češća neslaganja oko naučnih tema, a rumunski urednici često ne uspevaju da pomire svoje stavove o muzici i zabavi.