Хомо економикус

Неуспели економски експерименти

Нови текст у рубрици ХОМО ЕКОНОМИКУС доноси преглед земаља које су покушале да се изборе са горућим проблемима уз помоћ екстремних економских мера

Текст: Јелена Бранковић

Мало jе држава и поjединаца коjи су се храбро отиснули у воде експерименталне економиjе зарад дугорочне мисиjе чиjе су резултате успели далековидо да сагледаjу. У светлу децениjских економских криза, само донекле предвидљивог тржишта те монетарног система у чиjу се одрживост све чешће jављаjу сумње, радикализовати економску инфраструктуру читаве земље у наjмању руку подразумева енормну количину петље, а можда се и граничи са лудошћу.

Или, ипак, не?

Неке земље су свакако покушале да до тада неопробаним, експерименталним методама реанимираjу сопствене економиjе. Можда нису имале шта да изгубе. О томе да ли су успеле сведочи њихова тренутна ситуација, као и данашње репутације кључних актера у овим фундаменталним економским реконструкцијама. На исход ових експеримената су ставили сопствене каријере, али и будућност читавих нација. Анализа која је пред вама покушава да одговори на питање – да ли је вредело?                                                                                                                                                                                                                        

Н.Г.

&&&

Велика Британија

Процес приватизациjе се поjавио jош у доба Античке Грчке. Раних осамдесетих година двадесетог века, у Уjедињеном Краљевству почели су да се jављаjу проблеми у вези са jавним сектором и његовим регулисањем. Власт jе покушавала да одређеним мерама дође до решења, међутим уз низ других проблема ниjе било лако пронаћи излаз.

Тадашња влада распродаjе Jaguar, British Telecom, остатак Cable & Wireless и British Aerospace-а, као и Britoil и British Gas. Фокус jе преусмерен на приватизациjу предузећа коjа пружаjу основне комуналне услуге. Маргарет Тачер jе у то време вођа опозициjе коjа се снажно, кроз веома агресивне кампање залагала за подстицање приватног сектора.

Почетком 90-их, приватизациjа jавних предузећа се наставила. British Steel, British Petroleum, Rolls-Royce, British Airways, водовод и електросистем били су међу главнима за продаjу. Ове приватизациjе изазвале су озбиљан отпор јавности, вероватно довољно jак да спречи покушаj приватизациjе националних болница (NHS).

Компаниjе за производњу електричне енергиjе, Powergen и National Power, продате су 1996. године када jе приватизован и железнички систем у власништву до тада jавног предузећа British Rail.

Маргарет Тачер била jе против приватизациjе наjстариjе и jедне од наjдужих железнице на свету, коjу су касниjе многи описали као катастрофалан потез. Неке дестинациjе коjе нису биле исплативе потпуно су уклоњене, што jе довело до тога да су одређени делови ове земље постали одсечени од осталих.

Доласком на власт, Тачерова jе константно истицала да ће приватизациjа довести до побољшања квалитета услуга jавних предузећа, као и да ће цене услуга бити ниже jер ће слободно тржиште повољно утицати на читаву ситуациjу. Уочи светске економске кризе, извршена jе приватизациjа Краљевске Поште и националне здравствене службе NHS.

Након 2008. године, приватизована је британска Кладионица и планирана jе продаjа банке Northern Rock, као и осталих национализованих банака. Власт jе у неколико наврата наговестила како ће у понуди за продаjу бити и путеви, па чак и делови полициjе.

Продаjом државне своjине, посебно предузећа коjа су се борила са превеликим трошковима, државна благаjна се напунила. Влада и Челична леjди су успели да спроведу низ економских реформи. Повећан jе ПДВ, цена комуналних услуга и енергената, повећане су каматне стопе како би се смањила инфлациjа, смањен jе порез на приход и издваjање државе за образовање.

Већи проблеми су настали када jе током кризе приватни сектор постао у великоj мери ослабљен. Приватници нису били у стању да на прави начин воде ова предузећа а слободна рука тржишта ниjе обезбедила очекивано стање.

Чиле

На самом почетку двадесетог века, Чилеанска влада се нашла у тешкоj позициjи захваљуjући отварању Панамског канала. Дошло jе до пада у саобраћаjу у чилеанским лукама због алтернативних путева коjима се сада поморски саобраћаj могао кретати.

Државни приходи су значаjно опали. Чилеанска економиjа jе тада базирала око 70% целокупног извоза на трговини бакром. Како jе држава све више слабила, било jе све неопходниjе потражити алтернативе за излазак из лоше ситуациjе. Држава jе продала САД–у велики део фирми коjе су се бавиле рударством и покушала да опорави своjу привреду додатним капиталом из иностранства.

Међутим, временом се све већи утицаj САД–а на привреду Чилеа осећао и на другим пољима. Након Првог светског рата они су постали главни увозници робе за Чилеанско подручjе. Врло брзо економиjу ове земље преузела jе у своjе руке Велика Британиjа, поставши главни извор добара за Чиле.

Како jе економиjа ове земље већ дуже време била под утицаjем других сила а унутрашња политика ниjе вођена адекватно, дошло jе време да се предузму драстичне мере. Реформе су укључивале различите законе, почевши од оних коjи регулишу државни буџет до закона о банкама.

Након ових реформи, Чиле jе успео да обузда инфлациjу. Врло брзо су успели да добиjу и веома повољне кредите из иностранства, а дошло jе и до наглог пораста страних директних инвестициjа из многих држава.

Канзас

Кансас jе 2012. покушао jедну врсту фискалног експеримента. Влада jе желела да смањењем пореза на доходак побољша здравствено стање привреде. Гувернер Сем Бровнбек jе ову уредбу предложио уз обећање да ће она сигурно довести до економског процвата.

Проблем jе настао када остале политике нису усмераване у истом правцу. Очекивања и обећања да ће пореске олакшице помоћи ширењу и раду компаниjа, што ће резултовати несвакидашњим економским процватом, очигледно нису биле оправдане. Изгубљени профит држава ниjе могла да надокнади и нашла се у проблему.

Одлука о смањењу пореза, сама по себи, без одговараjућег прилагођавања осталих битних фактора, довела jе до заостаjања ове економиjе у поређењу са суседним државама. Држава jе запала у велики дефицит што jе изазвало домино ефекат, као што то по обичаjу бива кад jе у питању економиjа.

ХОМО ЕКОНОМИКУС

”Покрећући индустрију на такав начин да њени производи буду од највеће вредности, он гледа само своју корист и он је овом, као и у многим другим случајевима, вођен невидљивом руком да би стигао до циља коме уопште и није стремио", каже отац економије, Адам Смит, у "Богатству нација", једини пут помињући невидљиву руку која управља тржиштима.

Истражите ХОМО ЕКОНОМИКУС.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs