Анализе су показале да је овај мајушни фосил, откривен у канадском Арктику, за око пола милијарде година старији од претходног носиоца рекорда из Висконсина

Фото: Wikimedia

Текст: Ђорђе Петровић

У удаљеним и пустим арктичким областима Канаде, тим белгијских палеонаучника открио је остатке најстарије гљиве на планети – старе готово милијарду година, наводи се у најновијој студији објављеној у научном часопису Nature.

Палеобиолог Корентин Лорон са Универзитета у Лијежу (Белгија) и његове колеге пронашли су необичан фосил у седиментима плитководног шкриљца, док су истраживали канадску регију јужно од острва Викторија, на рубу Арктичког океана. Након исцрпних хемијских и структуралних анализа, ови научници су утврдили да су у питању остаци древне гљиве коју су назвали Ourasphaira giraldae. Посматрајући ове фосилне остатке електронским микроскопом, они су успели јасно да уоче и разаберу кључне карактеристике гљиве, попут сферичних спора, рачвастих филамената који повезују ове споре и њихових двослојних ћелијских зидова.

Када су анализирани седименти шкриљца где је пронађен овај древни организам, који су се акумулирали милионима година у некој реци или језеру, утврђено је да су стари између 900 милиона и милијарду година. Старост ове стене чини ову гљиву пола милијарде година старијом од претходног носиоца овог рекорда, 450 милиона старе гљиве откривене у Висконсину (САД).

Овај организам тако је добро очуван да у њему још има трагова хитина, органског једињења којe се користи за изградњу ћелијских мембрана гљива. За то је понајвише одговоран стврднути муљ у којем је гљива била заробљена, што је спречило кисеоник да допре до ње и разгради је. „Презервација је била тако добра да још имамо једињења органског порекла“, каже Лорон.

Ипак, неки истраживачи нису и даље убеђени да је оно што је пронађено заиста гљива. Мери Берби, биолог са Универзитета Британска Колумбија, у Ванкуверу (Канада), наводи да у овом тренутку истина постоји разлог да се верује у тако нешто, „али било би заиста корисно кад бисмо имали више података“. Силвен Бернар, геохемичар са Института за минералогију, физику материјала и космохемију, у Паризу, доводи у питање тумачење хемијске анализе Лороновог тима. Он сматра да би присуство многих других органских молекула могло да произведе сличне последице и додаје да налази из ове хемијске анализе такође указују на присуство молекула који се обично не могу пронаћи у хитину. „Ови подаци не показују да овај микрофосил изворно садржи хитин.“

Лорон одговара да је узорак могао садржати хитин и друга органска једињења. Он такође указује на присуство хемијских сигнала карактеристичних за хитин и влакана налик хитину на површини фосила. „Наши резултати конзистентнији су са хитином“, наводи овај научник.

Уколико се ова анализа одржи, могла би да преобликује наше разумевање тога како су гљиве еволуирале и да ли су оне можда омогућиле селидбу биљака на копно. Гљиве играју једну од кључних улога у екосистемима, разграђујући органску материју и враћајући хранљиве материје у земљиште, што помаже биљкама да расту. Постојање гљива пре милијарду година указује да су ови организми поставили темеље за то да прве биљке колонизују копно пре око 470 милиона година.

Ова екстремна старост новопронађене гљиве могла би да има одређене импликације и по историју других облика живота на планети Земљи. Пре него што су се раздвојили и отишли одвојеним путевима, гљиве и животиње биле су део исте гране еволуционог дрвета. Али, уколико су гљиве већ биле еволуирале пре милијарду година, то је такође могао бити случај и са примитивним животињама.

„Уколико је ово заиста гљива, онда мора да је било и животиња у близини“, каже Лорон. „Не причамо о нечему великом попут диносауруса. То би било нешто сасвим једноставно. Можда неки сунђер.“

 

подели