Ово откриће може помоћи научницима да установе како су се и када код корњаче развили оклоп и кљун

 

Текст: Ђорђе Петровић

Ако су корњаче по ичему познате, онда је то свакако њихов оклоп и, евентуално, њихова спорост. Међутим, фосилизованој корњачи, коју су истраживачи пронашли у југозападној Кини, недостаје управо једна од ове две кључне одлике.

Наиме, ствар је у томе да је ова праживотиња имала округласто тело и врло широка ребра, али таква ребра ипак нису допринела формирању оклопа какав имају данашње корњаче. Овај примерак новооткривене врсте пракорњаче, назване Eorhynchochelys sinensis, дугачак је скоро 2 метра и утврђено је да је живео пре скоро 230 милиона година. Његова лобања слична је онима какве имају модерне корњаче, док остатак скелета ове животиње више подсећа на скелете њених претходника, који су живели и до 10 милиона година пре ње.

Истраживачи сматрају да би управо ово откриће могло помоћи да се расветле неки загонетни аспекти еволутивног развоја корњача.

Корњаче се нису нарочито промениле током последњих 210 милиона година. Све оне имају горњи део оклопа формиран стапањем њихове кичме са ребрима, затим доњи оклоп који им штити стомак, оштар кљун и уста без иједног зуба. Али овој групи недостаје једна одлика уобичајена међу већином модерних гмизаваца – два пара рупа у њиховој лобањи, иза очију, где су мишићи вилице причвршћени.

Одсуство ових рупа допринело је дугогодишњој дебати о тачној позицији корњача на породичном стаблу гмизаваца. Ово је веома закомпликовало напоре истраживача да установе када су и које карактеристике корњача прво еволуирале.

Примерак који је откривен 2008. године, назван Odontochelys semitestacea, понудио је прве трагове. Скоро 220 милиона стара животиња имала је зубе и доњи оклоп, а њена широка ребра наговештавала су зачетке горњег оклопа. Ипак, недостајао јој је кљун и парови рупа у лобањи.

Онда су 2015. године научници пронашли 240 милиона стар примерак корњаче Pappochelys rosinae, којој је недостајао горњи оклоп, али је имала доњи оклоп у рудиментарном облику. За разлику од данашњих корњача, P. rosinae је поседовала два пара отвора у лобањи, што је по први пут указивало да су корњаче блиско повезане са другим модерним гмизавцима.

Данас, откриће Eorhynchochelys -а попуњава јаз између ове две врсте. Овај фосил корњаче поседује један пар рупа иза очију, што само указује на постепен прелазак од Pappochelys-а до данашњих корњача.

Поред поменутог недостатка оклопа, научнике је врло изненадило и присуство кљуна (без иједног зуба) на овом фосилу, будући да је кљун одлика која се, све до сад, није могла наћи на раним фосилима корњача. Чини се да је то одлика која се изгубила у неким врстама и поново појавила у другима, милионима година касније. Како сматра Хјао-Чун Ву, палеонтолог са Канадског природњачког музеја у Отави, ово само указује да се еволуција кљуна код модерних корњача није одвијала праволинијском путањом.

подели