Зона будућности

Приватне компаније у свемиру

Америчка свемирска агенција Наса спремна је да потроши 14 милијарди евра у наредних 10 година на приватне свемирске мисије

Текст: Борис Клобучар

Америчка свемирска агенција Наса 14. јануара ове године потписала је уговоре са три приватне компаније које ће до 2024. године односити намирнице, опрему и експерименате на Међународну свемирску станицу. Поред SpaceX и OrbitalATK, који су и у претходном периоду радили са Насом уговор је зарадила и компанија Sierra Nevada. Максимални буџет који је Наса спремна да потроши је запањујућих 14 милијарди долара, иако ће трошкови, како и сами кажу, сасвим сигурно бити знатно мањи.

Развој комерцијалних компанија

Историја комерцијалних свемирских летова почела је још осамдесетих година прошлог века. Међу првим приватним компанијама био је Arianеspace, мултинационална организација са седиштем у Француској, а основала ју је Европска свемирска агенција са опремом и инфраструктуром која потиче из државних средстава. Од оснивања,  Arianеspace је успешно лансирала преко 300 комерцијалних летова, углавном приватних сателита. Данас се ова компанија може похвалити са три типа ракете, Soyuz, Vega и испред свих Ariane 5, која од 2003. године има 69 узастопних успешних лансирања.

Међутим, пре свега у САД, комерцијални летови и приватне свемирске компаније нису цветале пре почетка 21. века. Иако су оквирни закони дозвољавали приватним компанијама да од 1962. под оређеним условима пошаљу комуникационе сателите, слање приватних сателита било је ограничено на лансирања Насe, што је у многоме ограничило њихов број.

Новим законским актом 1984. године, председник Роналд Реган дао је зелено светло приватним компанијама да праве своје потрошне лансирне рампе и сами шаљу своје сателите у свемир, наравно под строгим надзорима Насе. Док је у Еворпи Arianеspace брзо почео да зарђује и шаље приватне сателите у свемир, администрација је и даље благо кочила САД. До почетка 21. века, скоро пола приватних лансирања потекло је из Европе и још петнаестак из СССР, односно касније Русије.

У САД је 2004. године донесен акт којим се постављају стандарди и омогућава слободно функционисање приватних свемирских компанија. Почела је ера свемирског туризма, а свемир је постао огромна индустрија. Додатни полет приватници су добили и у Обамином обраћању 2010. године, када је охрабрио Насу да се ослони на приватне компаније када су у питању летови у ниску Земљину орбиту и снабдевање Међународне свемирске станице.

САД је 2015. године донела закон у ком дозвољава комерцијално коришћење свемирских ресурса, под које не спадају живи организми. Ово не значи да се било који објекат или део свемира може припојити или преузети у надлежност од стране САД или било које друге стране.

Вредни уговори

Од 2008. године Наса се у великој мери ослања на приватне компаније за превоз и снабдевање Међународне свемирске станице, што материјалима и ресурсима, то и експериментима и опремом. Велики уговори оживели су SpaceX Илона Маска и OrbitalATK, који су тада добили уговоре од око 3 милијарде долара и до сада су, према различитим изворима информација, пренели између 16 и 17 тона материјала.

О поверењу у приватни сектор говори и овогодишњи Насин конкурс, на ком је осим обнављања уговора са ове две компаније потписан уговор и са трећом, што само говори о обиму посла који очекује агенцију до краја мисије у свемирској лабораторији 2024. године.

Компанија Sierra Nevada са собом доноси посебне Dream Chaser летелице, које имају крила, односно слећу на писту приликом спуштања. Ово ”мекано слетање” је посебно драгоцено јер научници са станице сада могу ефикасно слати живе и осетљиве узорке назад на Земљу, без бојазни за оштећењима. Пут од станице до писте за слетање у Флориди траје око шест сати, краће него, на пример, лет од Париза до Њујорка.

Велики искорак ка смањењу трошкова направила је компанија SpaceX са ракетом Falcon9, првом која се након лансирања може поново користити, јер има могућност поновног враћања на тло. Исто је неколико месеци раније успела и компанија Blue Origin, са нешто мањом ракетом која није послата у орбиту око Земље, али је свакако велики подухват.

Будућност приватних мисија

Наса је наградила SpaceX уговором након првог успешног лансирања, а ово је уједно био сигнал приватним свемирским компанијама да ставе капе за размишљање, јер ће у будућности бити новца за овакве подухвате. Многе компаније и невладине организације виделе су прилику за ”освајање свемира”.

Фондација B612 из Калифорније замислила је да прикупи финансије за изградњу пројекта Sentinel. Најављен 2012. године, овај програм требало би да до 2018. године лансира  телескоп који ради у инфрацрвеном делу спектра. Овај телескоп би требало да се креће у орбити око Сунца блиској Венери. Задатак Сентинела је да мапира више од 500 000 астероида и малих објеката у близини наше планете, како би пронашао потенцијалне опасности за Земљу.

B612 је добио подршку Насе за свој пројекат у виду дозволе за коришћење Deep Space Network комуникације и подршке за обраду података. За узврат, агенција би имала увид у податке које прикупља Sentinel, као и консултације пре објављивања било каквих резултата у јавност. Наса је, међутим, прекинула сарадњу у октобру 2015. године, јер компанија није успела да испуни задате кораке у плану. Из фондације, ипак, и даље не одустају од пројекта.

Свемир је ”слатка” дестинација за многе компаније због богатства у ресурсима, пре свега минерала и воде. Вода је, када се претвори у чист водоник и чист кисеоник, најснажније гориво које човек користи. Ракете које се шаљу у свемир управо користе ове деривате.

Стога је свемирско рударство нови корак у индустрији, како се чини. Компанија Deep space industries има идеју да у следећој деценији у свемиру састави рафинерије где би се обрађивала вода и припремало гориво за друге сонде и летелице у свемиру. Ово би била права ”бензинска станица” са течним водоником и кисеоником. Овај врло скуп подухват још је у развојној фази, а новац се прикупља кроз разне уговоре и спонзорства.

Интересантна иницијатива коју је подржала компанија Google покушава да пошаље нове роботе у поход на Месец. Google Lunar X prize отворио је фонд од 30 милиона долара за тимове који до краја 2016. године могу да направе ровер који је способан да слети на Месец, путује 500 метара и на земљу пошаље слике високе резолуције. Они би требали да испрате кораке Нил Армстронга и Баз Олдрина као пионире испитивања Месеца. 

Прва компанија која успе у овоме добија 25 милиона долара награде, док другопласирани добија пет милиона. Међутим, постоји још један услов, а то је да тимови, односно компаније које учествују морају бити 90 одсто финансиране од стране приватног сектора.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs