Метахроника

Приручник за изборе

Како доносите изборну одлуку? Или било коjу другу? Дневно, у разноврсним ситуацијама, на сваку од ваших 10.000 одлука утичу и потпуно неочекиване ствари

Текст: Слободан Бубњевић

Како ћете изабрати? Ако вам током изборне тишине буду недостаjале кампање и анализе, можете покушати да изборе претходно, у доколици, опробате на себи самима. Забележите, на пример, на папир кандидате и оцените их по три критериjума. Добар или лош? Снажан или слаб? Активан или пасиван?

Ове три величине, евалуациjа, потенциjа или активност, коjе се у психологиjи називаjу семантичким разликама (диференциjалима) могу да помогну у утврђивању вашег става, посебно ако вам ниjе понуђен само двоjак одговор добро или лоше, него вам jе понуђена скала где постоjи и мало мање добар и мало мање лош. Зато се овакви фактори врло често користе у истраживањима ставова или при психолошким тестовима.

У праксу их jе шездесетих година увео амерички психолог Чарлс Е. Осгуд, а оно што их чини посебно узбудљивим jе што задиру у разумевање обликовања ставова. У познатоj антрополошкоj студиjи из 1964. Огуд jе са сарадницма испробао 10.000 могућих фактора у разним земљама и уз мало статистике показао да би се ова три фактора могла сматрати универзалним у свакоj култури. 

Када сте, међутим, на оваj или сличан аналитички начин доносили изборну одлуку? Или било коjу другу?

Процес, мада може бити сликовит и згодан на папиру, догађа се готово тренутно, онда кад нам одлука треба, а не два дана, три скале и много графика касниjе. Тешко да сте партнеру пришли након подробне факторске анализе. Чак и ако сте сате провели рачунаjући да ли да узмете jош jедан кредит, на ту одлуку су можда делимично утицале и неке ствари коjе се не даjу факторисати, као што су боjе, топлина простора, понашање вашег банкара.

На ваш избор иначе могу да утичу сви ови броjни, дугорочно безначаjни, али тренутно важни фактори коjи вребаjу у сенци одлуке. Разноврсна знања из конгнитивних наука, пре свега психологиjе, али и других дисциплина, попут физике, математике и биологиjе, до коjих су истраживачи дошли у последњих неколико децениjа, показуjу да се процес доношења било какве одлуке не може свести само на рационалну анализу, чак и код пословично рационалних људи.

Са еволуционог становишта то jе наизглед оправдано – Homo sapiens многе важне одлуке доноси брзо и у ванредним ситуациjама, где утицаj средине условљава хоће ли преживети. Са друге стране, често одлуке доносимо и сувише брзо, кроз хеуристике, што Канеман и Тверски називаjу “брзим” системом размишљања. Психолозима jе добро познато колико разноврсних когнитивних препрека, па чак и заблуда, постоjи у расуђивању.

Jедна од њих, коjу бисмо могли назвати усидравање, доводи до тога да потпуно задовољни купуjемо ствари по вишим ценама само зато што jе прва понуда била сувише скупа. Погледаjте телефон коjи користите и размислите какав сте испрва намеравали да купите. Честа и позната грешка у механизму одлучивања jе везана за “дуг из прошлости” – ако сте све ове године гласали за неку странку, како себи да обjасните што сте раниjе тако погрешно бирали.

Текст је инспирисан темом Избори – Како доносите одлуку која је, у оквиру темата на 20 страна, обрађена много детаљније у последњем, четвртом броју ЦПН часописа Елементи.

Ако нема изборне крађе и насиља, избор jе свакако ваш, ма колико био исправан или погрешан. Међутим, колико сте док га доносите изманипулисани? Ако на сваком кораку видите црну боjу као поруку, само и опет и само на црно, да ли ћете изабрати ову боjу? Ако сте слабе воље или сломљеног духа, ако сте заведени, могуће jе да ћете без поговора само прихватити такав избор, чак и ако се бар на кратко понуде црвена, љубичаста, плава, жута или зелена. Ништа не гарантуjе да ћете одолети. Колико пута сте, уосталом, изабрали погрешан дезен панталона или ципела, лошу врсту кредита или пак, погрешну страначку боjу под утицаjем кампање?

Шта, међутим, бива ако овакву одлуку не доносите сами? Ситуациjа се по своjоj сложености тада битно разликуjе од оне у коjоj сте ви сами потпали под утицаj црне. Добра вест jе да групно одлучивање, уз све своjе готово поражаваjуће мане, због коjих jе демократиjа такав систем какав jесте, у игри великих броjева добро одолева на дириговане изборе – потпуно jе незамисливо да 100 одсто неке популациjе начини исти избор.

Но, то уопште не значи да ће група, ма колико милиона људи да има, донети наjбољу одлуку за себе. Уосталом, овдашња историjа може да се прикаже и као сериjа лоших колективних одлука. Уз њих, и оних много лоших. Истовремено, отпорност велике групе на jедну боjу, такође, не значи да се њени ставови не даjу предвидети. Напротив. Управо захваљуjући техникама попут Осгудове скале, математика ставова великих група се на случаjним узорцима врло прецизно може измерити.

На бирачком месту нисте са групом, али jесте са собом. На изборима, као и код сваке друге одлуке, сажима се све ваше тренутно и раниjе стечено искуство, ваша прошлост и садашњост. Храна коjу сте или нисте доручковали. Одећа у коjоj сте изашли из стана или куће. Временске прилике. Ниво буке на биралишту, изборни листић, понашање осталих бирача и чланова бирачког одбора, изгребаност клупа, траг спреjа на кажипрсту, дебљина оловке.

И онда, заокружуjете jедну од понуђених будућности.

 

___

Рубрика је објављена: 21. априла, у 14.30 часова. Ставови изнети у тексту су искључиво ауторски и не одражавају обавезно званичан став Центра за промоцију науке. 

МЕТАХРОНИКЕ

Свакодневне теме расту из корена чије је разумевање понекад скривено под историјским, друштвеним, технолошким наслагама. Кроз Метахронике, Слободан Бубњевић покушава да открије шта се, некад, негде, скрило иза?

Истражите МЕТАХРОНИКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs