Dešifrovanjem genetskog materijala parazitskih mikroorganizama, tim biologa po prvi put zabeležio ekstremne promene životinjskog tela kroz evoluciju
Tekst: Slađana Šimrak
Biolozi sa Univerziteta u Tel Avivu nedavno su grupu Myxozoa preselili iz carstva protista, jednostavnih i uglavnom jednoćelijskih organizama, u carstvo životinja. Ovo je nova vožnja kroz evoluciju tokom koje će definicija koja kaže da pod životinjom podrazumevamo makroskopske višećelijske organizme, možda promeniti svoje okvire. Istraživanje je pokazalo da su ovi sićušni riblji paraziti zapravo mikro-meduze, i to je prvi zabeležen slučaj ekstremne promene životinjskog tela kroz evoluciju.
Myxozoa je skupina više od 2100 različitih vrsta opasnih parazita koji napadaju i kičmenjake i beskičmenjake, a najčešće ribe. Poznato je da neke od njih izazivaju neurološke poremećaje kod lososa i pastrmki, takozvanu vrtičavost, koja zaraženim ribama otežava normalno kretanje, pa ono postaje kružno. To pokreće ceo lanac događaja: ribe se teže hrane, predatori ih lakše love, stopa preživljavanja opada, i, na kraju ribarska industrija trpi velike gubitke.
Takođe, jedna uginula riba ispušta milione zaraženih spora kojima se inficiraju druge ribe. Trenutno ne postoji efikasan vid borbe protiv ovih štetočina. S druge strane, raskošne meduze su, iako nepopularne zbog karakterističnog uboda koji je uglavnom bezopasan, ali neprijatan, višestruko korisne za zajednicu.
Jedna stvar se vidljivo zadržala i kod jednih i kod drugih u ovom neobičnom porodičnom stablu. Žarna ćelija kojom meduze napadaju, ali se i brane, prisutna je i kod Myxozoa u vidu polarnih kapsula kojima se lepe za domaćine. Naučnicima je ovakva njihova struktura bila poznata, ali pripisali su je konvergentnoj evoluciji, procesu u kojem se kod različitih vrsta razvijaju iste odlike, usled života u sličnom okruženju ili suočavanja sa istim problemima.
Tek nedavnim sekvenciranjem genoma, tj. dešifrovanjem genetskog koda ovih mikroorganizama, došlo se do zaključka da su ovi paraziti visoko degenerisani žarnjaci i da su najsličniji meduzama. Ipak, obeležja koja smatramo ključnim za razvoj životinjskog organizma nedostaju. Jedan od primera je nedostatak hox gena koji određuju identitet delova tela. Takođe, njihov genom je višestruko manji od meduzinog i jedan od najmanjih uopšte uočenih. Ostaje da se utvrdi šta je uzrokovalo ovakav evolutivni tok.
Doprinos ovog otkrića vidi se na raznim poljima. Uticaj na buduću klasifikaciju organizama je već pomenut, a od naročite važnosti je učiniti borbu protiv ovog parazita efikasnijom. Slučaj takođe otvara potragu naučnika za drugim evolutivnim iznenađenjima.