остало

Потомци афричких робова туже Харвард

Престижном америчком универзитету упућена је тужба од Тамаре Ланијер, која тражи да Харвард престане да користи фотографије њених предака, робова са плантажа у Јужној Каролини

Фото: Wikipedia

Текст: Ивана Николић

Пре око 170 година роб по имену Ренти и његова ћерка Делија морали су да се скину до појаса и позирају за фотографу, а по налогу професора са Харварда Луиса Агасија. Агаси је сматрао да су Африканци и Афро-Америкацни инфериорни у односу на белце, и сада је намеравао да то и докаже.

Међутим, Агаси, који је умро 1873, вероватно никада није могао да претпостави да ће се Универзитет на коме је предавао 2019. године суочити са тужбом због његових расистичких ставова и експеримената. Наиме, Рентијева и Делијина директна потомкиња, Тамара Ланијер, тужи Харвард због „незаконитог одузимања, поседовања и експропријације“ фотографија. Ланијер сада захтева да јој један од најпрестижнијих универзитета на свету врати фотографије, призна родбинску везу са Рентијем и Делијом, и исплати новчану одштету. Висина тражене одштете још није јавно објављена.

„Један од основа ропства био је да се уништи концепт црначке породице. Ово није само тужба за Рентија и његове потомке. На много начина, ово је тужба за све потомке америчких робова“, каже Бен Крамп, један од адвоката Тамаре Ленијер.

Централни део тужбе односи се на дагеротипије, претече фотографија, из 1850, које се сматрају најстаријим познатим фотографијама робова. Њихов наручилац Агаси био је једна од контроверзнијих фигура која је веровала у супериорност беле расе и обавезну расну сегрегацију, такође се наводи у тужби. Дагеротипије су настале неколико година након што је Агаси почео да ради на Харварду. Тада је, тужба наводи, схватио да може да их користи како би документовао „доказе о различитости црначког тела“. Он је трагао за „расно ‘чистим’ робовима рођеним у Африци“, којих је било све мање након забране увоза робова из 1807. године.

„За Агасија, Ренти и Делија били су ништа друго до узорци истраживања“, каже тужба.

Месец дана након „дагеротиписања“ Рентија и Делије, контроверзни професор је објавио чланак под називом The Diversity of Origin of the Human Race, у коме је Африканце описао као „покорне, послушне и имитативне“, „равнодушне у односу на предности које пружа цивилизовано друштво“.

Ланијер, која свог претка назива Папа Ренти, каже да је о њему сазнала захваљујући годинама истраживања и породичним причама. Папа Ренти је, наставља Ланијер, рођен у Африци, киднапован од стране трговаца робовима и одведен у Америку, тачније на плантажу у Јужној Каролини. Сам је научио да чита, па је читању учио и друге, многобројне робове, а водио је и тајне састанке на којима се читала Библија.

„Моја мајка је током мог детињства и детињства моје деце често причала о породичној историји… и увек би почињала причом о особи коју је звала Папа Ренти, црни Африканац. Причала је о њему са великим поносом“, рекла је Ламијер.

„Желим да му вратим његово достојанство. Желим да они [Универзитет Харвард] испричају праву причу о томе ко је он био, и желим да признају своје саучесништво“, додала је Ламијер.

На дагеротипијама из 1850. су Ренти и Делија усликани из свих могућих углова „без сагласности, достојанства или надокнаде“, даље се наводи у тужби. Дагеротипије су потом дуго лежале заборављене, док их један запослени из харвардског Пибоди музеја није пронашао на тавану музејске зграде 1976. Реч је о Ели Рајхлин, која је прва изразила забринутост за породице људи са слика. Како стоји у тужби, нико са Харварда није ни покушао да пронађе њихове потомке, а сви они који су желели да користе дагеротипије, морали су дебело да плате Харварду како би их репродуковали.

Ланијер је, иначе, први пут покушала да дође до надлежних на Харварду 2011. године, али нико није одговарао на њене позиве. Она каже да овај универзитет континуирано зарађује на фотографијама њених предака, притом их користећи и зарад сопствене промоције, али и да њене претке означава са „анониман“.

Харвард је, уз објашњење да тужбу још није добио, одбио да да коментар за америчке медије.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs