Макс Планк је уочио да је енергија емитованих светлосних честица била пропорционал учесталости њихових осцилација. Ова идеја променила је ток физике

Текст: Ивана Хорват

Планкова константа (h) један је од најважнијих бројева у физици, али уједно и најмањих. Његова вредност износи 6.626176 x 10-34 Јс. Уз помоћ ове константе субатомског света описујемо неке од најситнијих делића природе која нас окружује – кванте светлости. Кванти су најмањи пакетићи енергије који постоје у природи и често их називамо фотонима. Планкова константа је број који повезује енергију фотона и учесталост његових осцилација.

Планкова константа је добила име по познатом немачком физичару Максу Планку, који је почетком 20. века дао основе квантној механици. Управо овај научник решио је један од великих проблема тадашње физике, а то је да одређене појаве у природи нису могле бити објашњене уз претпоставку да се светлост емитује континуирано.

Током 1900. годне, Макс Планк је радио на решавању проблема емитовања светлости. Било је уочљиво да су температура тела и боја светлости коју емитује повезане. Макс Планк је дошао до формуле која је веома добро описивала експрименталне резултате, али је једино имала смисла уколико се претпостављало да се енергије не емитује континуирано, већ у малим пакетићима који имају одређену вредност.

Оно што је Макс Планк такође уочио је да је енергија емитованих светлосних честица била пропорционал учесталости њихових осцилација. Управо овај број пропроционалности постао је познат као Планкова константа.

Ова идеја била је посве радикална, а Планк у први мах није схватао значај свог открића. Међутим, својом револуционарном идејом променио је ток физике. Ово се сматра првим кораком који је водио ка развоју квантне теорије, која је начинила преокрет у начину на који посматрамо субатомски свет. За овај допринос развоју физике, Макс Планк је добио Нобелову награду 1918. године.

Планкова константа има веома малу вредност. У свакодневном животу, навикнути смо на велике енергије и на време које меримо секундама и минутима, те нам из овог угла Планкова константа изгледа безначајно.

Њена мала вредност такође осликава чињеницу да су свакодневни објекти сачињени од великог броја честица. Тек на нивоу милијарди и милијарди честица, енергије постају релевантне за наше свакодневно искуство. Из овог разлога, “гранулација” природе коју је предложио Макс Планк измиче нашим чулима.

Илустрација „Планкова константа“ је, заједно са још 23 друга броја, представљена на изложби током ЦПН манифестације „Мај месец математике“, која траје од 12. до 30. маја у Галерији науке и технике САНУ. Серија „Бројеви“ на Елементаријуму прати садржај истоимене ЦПН публикације, објављене поводом „Маја месеца математике“.  

Истражите више о изложби ”Бројеви”.

подели