Fenomeni

Šta otkriva Peti izveštaj?

Dosad najtačniji dokument o klimatskim promenama pokazuje da je čovek nesumnjivo kriv

Tekst: S. Bubnjević

U razuđenom svetu ljudi koji se bave klimatskim promenama, od lokalnih ekoloških aktivista do političkih lidera, najveći naučni autoritet ima jedno telo Ujedinjenih nacija, poznato kao Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change). Ova organizacija je ove jeseni konačno objavila dugo najavljivani dokument koji je dosad najtačnija međunarodna naučna studija o stanju klimatskih promena, o fizičkoj osnovi fenomena i predikacijama rasta temperature. Dokument je nazvan Peti izveštaj IPCC-a, mada je reč samo o jednoj trećini tog ambicioznog dokumenta.

Naime, Peti izveštaj IPCC-a priprema se bukvalno celu prethodnu deceniju. U njegovoj izradi je učestvovalo više od 800 naučnika, koji su izabrani sa liste od 3000 onih koji su inicijalno bili nominovani. Pripremu izveštaja realizovale su tri radne grupe, od kojih se prva W1 bavila fizičkim procesima i upravo objavila svoju analizu, dok će grupa koja radi na adaptaciji na klimatske promene izaći sa rezultatima u martu 2014, a mesec dana kasnije biće objavljeni i rezultati grupe koja se bavi mitigacijom, smanjenjem emisije CO2 i drugih gasova „staklene bašte“.

Pre ovog, IPCC je objavio još četiri izveštaja. Četvrti izveštaj iz 2007. godine obuhvatio je podjednako složeno istraživanje i doneo čitav niz vrlo preciznih podataka o tome da je globalno zagrevanje posledica ljudskog delovanja, tako da je narednih godina izazvao čitavu lavinu političkih odluka, mobilišući društva širom sveta da započnu procese kojima bi se nešto učinilo i stvari popravile. Čitav taj politički proces se slomio na Kjoto protokolu, koji je neslavno istekao 2012. godine, a da prethodno u Kopenhagenu, dve godine ranije, nije donet novi međunarodni ugovor.

Šta nam sada donosi novi, peti izveštaj? Prve analize gusto kucanog teksta, raspoređenog u 14 poglavlja i tri aneksa, sa stotinama grafikona, mapa i izuzetno detaljnim analizama modela atmosfere, pokazuju da stvari nisu dramatično katastrofične, planeta neće ispariti od previsoke temperature, ali su ipak daleko gore od onih koje smo očekivali i na koje smo navikli. Svet će se pod uticajem klimatskih promena neminovno promeniti do kraja veka, život će postati mnogo teži i pritom – daleko skuplji.

Ključni nalaz koji je privukao pažnju medija odnosi se na to ko je kriv za sumornu budućnost i on pokazuje da je to čovek, i to sa verovatnoćom od 95 odsto. Emisija CO2 koju je od industrijske revolucije do danas čovek izazvao, dovela je do rasta srednje globalne temperature. Analize IPCC stručnjaka pokazale su da je koncentracija CO2 i drugih gasova „staklene bašte“ dostigla najveći nivo u poslednjih 800.000 godina.

OD KJOTA DO KOPENHAGENA

Zbog prevelike ekonomske cene smanjenja emisije, Kopenhaški sporazum, najveća nada klimatologa, pre tri godine nije usvojen, a od tada do danas svetski lideri uspevaju da se dogovore samo o prelaznim rešenjima. Kjoto protokol je usvojen 1997, ali su se njegovo potpisivanje i ratifikacija rastegli na punu deceniju. Do danas su ga ratifikovale 183 države, ali među njima nisu neki od najvećih svetskih zagađivača. Protokol je prateći dokument uz Okvirnu konvenciju UN-a o klimatskim promenama, koja je usvojena još 1992. godine na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru. Konvencija predstavlja gotovo univerzalan dokument sa 192 potpisnice koje su ga ratifikovale. Nažalost, uzalud.

Modeli koje je IPCC analizirao pokazuju da će rast srednje globalne temperature biti sigurno veći od 1,5 stepeni Celzijusa. Sa verovatnoćom većom od 66 odsto, naučnici u ovom izveštaju tvrde i da većina klimatskih modela pokazuje kako će rast temperature biti veći za čak dva stepena Celzijusa do kraja 2100. godine, a verovatno postoje i gori scenariji. To je vrlo konkretan podatak koji sve koji su iole upućeni u ovu temu može samo da dodatno uznemiri. Prethodni, Četvrti izveštaj, predviđao je nepreciznije određen rast, u većem rasponu, između 1,8 do četiri stepena. Novi nalaz je znatno precizniji i, po svemu sudeći, eliminiše najbolje scenarije kojima smo se mogli nadati.

Nivo mora je od 1880. godine u svetu porastao skoro za čitav metar i što je posebno zanimljivo, od tada neprekidno raste. Led se jednostavno više topi na većoj temperaturi i vode ima više. Danas se analizira nekoliko opcija: srednje nizak od 0,5 metara, srednje visok od 1,2 metra i visok od više od dva metra. Rast koji se najverovatnije može očekivati kreće se između jednog i dva metra do kraja veka.

Situacija je takva da je rast nivoa mora sada pretnja za 136 velikih primorskih gradova. U ovim gradovima i oblastima živi 40 miliona ljudi. Kakve bi posledice mogle da se dogode u slučaju rasta nivoa mora, najbolje svedoči uragan Sendi, koji je prošle godine pogodio Istočnu obalu SAD i naneo ogromnu štetu, koja je srećom bila isključivo materijalna, ali je predstavljala katastrofu čak i za bogatu državu poput Amerike.

Proces privikavanja već je počeo. U većini evropskih zemalja organizovane su službe za vanredne situacije i u to se poslednjih godina, nakon Kopenhagena, ulaže mnogo novca. Uporedo s tim, privatni sektor se najbrže privikava – pojedine kompanije su poslednjih godina izuzetno razvile zeleni portfolio. To podrazumeva da su svoje proizvode učinile održivim i nezavisnim od CO2, baziranim na energiji vetra i sunca, ali ponekad i pogodnim za adaptaciju na klimatske promene. Ovi proizvodi su znatno skuplji, ali oni pokazuju kako se ekonomije velikih sila odriču uglja i postaju pripremljenije za svet koji je ugalj stvorio. I nagoveštavaju svet koji dolazi u narednim decenijama.

FENOMENI

Zašto je nebo plavo? Zbog čega lišće postaje žuto u jesen? Gde nastaje sneg, a gde Sunčeve oluje dodiruju Zemlju? Nauka sa lakoćom objašnjava svakodnevicu – potrebno je samo da se zapitate.

Istražite tekstove iz rubrike FENOMENI.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs