Феномени

Шта открива Пети извештај?

Досад најтачнији документ о климатским променама показује да jе човек несумњиво крив

Текст: С. Бубњевић

У разуђеном свету људи који се баве климатским променама, од локалних еколошких активиста до политичких лидера, највећи научни ауторитет има једно тело Уjедињених нациjа, познато као Међувладин панел о климатским променама (IPCC, Intergovernmental Panel on Climate Change). Ова организација је ове јесени коначно обjавила дуго најављивани документ коjи jе досад наjтачниjа међународна научна студиjа о стању климатских промена, о физичкоj основи феномена и предикациjама раста температуре. Документ је назван Пети извештаj IPCC-а, мада jе реч само о jедноj трећини тог амбициозног документа.

Наиме, Пети извештај IPCC-а припрема се буквално целу претходну децениjу. У његовоj изради jе учествовало више од 800 научника, коjи су изабрани са листе од 3000 оних коjи су инициjално били номиновани. Припрему извештаjа реализовале су три радне групе, од коjих се прва W1 бавила физичким процесима и управо обjавила своjу анализу, док ће група коjа ради на адаптациjи на климатске промене изаћи са резултатима у марту 2014, а месец дана касниjе биће обjављени и резултати групе коjа се бави митигациjом, смањењем емисиjе CO2 и других гасова „стаклене баште“.

Пре овог, IPCC jе обjавио jош четири извештаjа. Четврти извештаj из 2007. године обухватио jе подједнако сложено истраживање и донео читав низ врло прецизних података о томе да jе глобално загревање последица људског деловања, тако да jе наредних година изазвао читаву лавину политичких одлука, мобилишући друштва широм света да започну процесе коjима би се нешто учинило и ствари поправиле. Читав таj политички процес се сломио на Кjото протоколу, коjи jе неславно истекао 2012. године, а да претходно у Копенхагену, две године раниjе, ниjе донет нови међународни уговор.

Шта нам сада доноси нови, пети извештаj? Прве анализе густо куцаног текста, распоређеног у 14 поглавља и три анекса, са стотинама графикона, мапа и изузетно детаљним анализама модела атмосфере, показуjу да ствари нису драматично катастрофичне, планета неће испарити од превисоке температуре, али су ипак далеко горе од оних коjе смо очекивали и на коjе смо навикли. Свет ће се под утицаjем климатских промена неминовно променити до краjа века, живот ће постати много тежи и притом – далеко скупљи.

Кључни налаз коjи jе привукао пажњу медиjа односи се на то ко jе крив за суморну будућност и он показуjе да jе то човек, и то са вероватноћом од 95 одсто. Емисиjа CO2 коjу jе од индустриjске револуциjе до данас човек изазвао, довела jе до раста средње глобалне температуре. Анализе IPCC стручњака показале су да jе концентрациjа CO2 и других гасова „стаклене баште“ достигла наjвећи ниво у последњих 800.000 година.

ОД КЈОТА ДО КОПЕНХАГЕНА

Због превелике економске цене смањења емисиjе, Копенхашки споразум, наjвећа нада климатолога, пре три године ниjе усвоjен, а од тада до данас светски лидери успеваjу да се договоре само о прелазним решењима. Кjото протокол jе усвоjен 1997, али су се његово потписивање и ратификациjа растегли на пуну децениjу. До данас су га ратификовале 183 државе, али међу њима нису неки од наjвећих светских загађивача. Протокол jе пратећи документ уз Оквирну конвенциjу УН-а о климатским променама, коjа jе усвоjена jош 1992. године на Земаљском самиту у Рио де Жанеиру. Конвенциjа представља готово универзалан документ са 192 потписнице коjе су га ратификовале. Нажалост, узалуд.

Модели коjе jе IPCC анализирао показуjу да ће раст средње глобалне температуре бити сигурно већи од 1,5 степени Целзиjуса. Са вероватноћом већом од 66 одсто, научници у овом извештаjу тврде и да већина климатских модела показуjе како ће раст температуре бити већи за чак два степена Целзиjуса до краjа 2100. године, а вероватно постоје и гори сценариjи. То jе врло конкретан податак коjи све коjи су иоле упућени у ову тему може само да додатно узнемири. Претходни, Четврти извештаj, предвиђао је непрецизниjе одређен раст, у већем распону, између 1,8 до четири степена. Нови налаз jе знатно прецизниjи и, по свему судећи, елиминише наjбоље сценариjе коjима смо се могли надати.

Ниво мора jе од 1880. године у свету порастао скоро за читав метар и што jе посебно занимљиво, од тада непрекидно расте. Лед се jедноставно више топи на већоj температури и воде има више. Данас се анализира неколико опциjа: средње низак од 0,5 метара, средње висок од 1,2 метра и висок од више од два метра. Раст коjи се наjвероватниjе може очекивати креће се између jедног и два метра до краjа века.

Ситуациjа jе таква да је раст нивоа мора сада претња за 136 великих приморских градова. У овим градовима и областима живи 40 милиона људи. Какве би последице могле да се догоде у случаjу раста нивоа мора, наjбоље сведочи ураган Сенди, коjи jе прошле године погодио Источну обалу САД и нанео огромну штету, коjа jе срећом била искључиво материjална, али jе представљала катастрофу чак и за богату државу попут Америке.

Процес привикавања већ jе почео. У већини европских земаља организоване су службе за ванредне ситуациjе и у то се последњих година, након Копенхагена, улаже много новца. Упоредо с тим, приватни сектор се наjбрже привикава – поjедине компаниjе су последњих година изузетно развиле зелени портфолио. То подразумева да су своjе производе учиниле одрживим и независним од CO2, базираним на енергиjи ветра и сунца, али понекад и погодним за адаптациjу на климатске промене. Ови производи су знатно скупљи, али они показуjу како се економиjе великих сила одричу угља и постаjу припремљениjе за свет коjи jе угаљ створио. И наговештаваjу свет коjи долази у наредним децениjама.

ФЕНОМЕНИ

Зашто је небо плаво? Због чега лишће постаје жуто у јесен? Где настаје снег, а где Сунчеве олује додирују Земљу? Наука са лакоћом објашњава свакодневицу – потребно је само да се запитате.

Истражите текстове из рубрике ФЕНОМЕНИ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs