Metahronika

Park iz doba ćilibara

Danas na svetu verovatno ima više plastičnih igračaka dinosaurusa koji liče na guštere nego što ih je ikada u jednom trenutku nastanjivalo Zemlju. I za razliku od drevnih reptila, svi oni nemaju perje

Foto: Royal Saskatchevan Musem / Ryan C McKellar

 

Tekst: Slobodan Bubnjević*

Fotografija je tokom prethodne zime objavljena u Njujork tajmsu, Gardijanu, Nešnal Džeografiku i u stotinama drugih, kako političkih, tako i naučnopopularnih časopisa iz svih delova sveta. Redakciji Elemenata, u Srbiji ustupio ju je autor, dr Rajan Mekelar iz Kraljevskog muzeja u Redžini, u kanadskoj provinciji Saskačevan, koji je učestvovao u analizi ubedljivog palentolškog dokaza, jasno vidljivog na samoj fotografiji. Slika naime prikazuje oko četiri centimetra dug komad fosilizovane smole, ćilibara, u kojoj je punih 99 miliona godina zarobljen jedinstven fosilni ostatak nepoznatog dinosaurusa. U ovom grumenu ćilibara, međutim, ne nalazi se delić kože jednog gušterolikog reptila kakav bismo mogli očekivati. Drevni, u vremenu okamenjeni rep pradavnog stvorenja nimalo se ne uklapa u prepoznatljivi imidž dinosaurusa kao divovskih, hladnokrvnih i glatkih gmizavaca. U ćilibaru se nalazi – perje, kojim su po svemu sudeći praistorisjki reptili bili prekriveni, bilo da su hodali po tlu ili pak leteli poput njihovih današnjih potomaka, ptica. Slika otrkiva kako su Zemlju milionima godina – pre nego što će je pre 65 miliona godina pogoditi meteor u području meksičkog poluostrva Jukatan i dovesti do masovnog izumiranja dinosaurusa – nastanjivali reptili koji su mnogo više ličili na male, poput vrabca i ogromne, gigantske, poput Beograđanke, kokoške.

Pre par nedelja, u seriji potonjih vesti o dinosaurusima, časopis Nejčr objavljuje i rad kojim se uspostavlja sasvim nova klasifikacija ovih stvorenja. U nauci se događaju ponekad takve stvari, sasvim nalik životu ili na primer, politici – neka spoznaja je možda oduvek bila tu, izložena u muzejima, na eksponatima pored kojih prolaze stotine hiljada ljudi, ali kako smo svi zagledani u drugom pravcu, u njima vidimo pogrešnu sliku, onu kojoj smo naučeni. U slučaju dinosaurusa je posebno bizarno što je, u međuvremenu, nastala čitava kultura dino-parkova, zabavnih programa i predmeta koji su, ispostavlja se, svi pogrešni. I kojima svima, ako bi se htelo da se učine naučno ispravnim, sada mora izrasti perje. U svetu sa sedam milijardi ljudi igre velikih brojki čak i jednu tananu grešku, palentološku dilemu kako je izgledao jedan reptil spolja, pretvaraju u delirijum masovne proizvodnje zabluda. Danas na svetu verovatno ima više plastičnih igračaka gušterolokih reptila nego što ih je ikada u jednom trenutku nastanjivalo Zemlju. Verovatno su milijarde takvih predmeta proizvedene u kineskim fabrikama, i još uvek se proizvode, na mestima inače ne mnogo udaljenim od poznatih kineskih nalazišta. 

Inače, ovaj ćilibarski fosil uopšte nije otrkiven na paleontološkom nalazištu, iskopini ili u rudniku, na svim onim mestima gde se od početka 19. veka neprekidno nalaze gosti nekadašnjih gospodara svih zemaljskih kontinenata, nego na jednoj pijaci u ruralnim predelima Indokine. Na tržnici ćilibara u gradu Mičina na severu Mjanmara, odnosno Burme, pronašao je dr Lida Šing sa Kineskog univerziteta geonauka u Pekingu. U saradnji sa kolegama iz celog sveta, uključujući i doktora Mekelara, Šing je zaključio da se unutar ovog lepog komada smole nalazi perje sa repa reptila koji nije leteo, već hodao po zemlji. Zahvaljujući raznovrsnim, modernim tehnikama datovanja, gde brojimo koliko broj nuklearnih raspada u jezgrima ono malo radioaktivnih izotopa koliko ih sadrži svaki prirodni materijal ili kroz analizu kakvog  drugog fizičkog procesa koji govori o protoku vremena, nesumnjivo je ustanovljeni da prelepo parče ćilibara krije stvora starog 99 miliona godina. Nažalost, fosil još uvek nije klasifikovan i nije poznato kojoj je vrsti tačno pripadao. No, rad koji su istraživači objavili u časopisu Current Biology, dobrim delom i zbog upečatljive estetike samog nalaza, izazvao je mnogo uzbuđenja i proširio se svetskim medijima.

Vest da su dinosaurisi bili prekriveni perjem, naravno, nije nova ni za paleontologe, ni za svetsku javnost. Prethodno, nešto opštiju ideju da su dinosaurusi neka vrsta drevnih ptica su zagovarali još Tomas Haksli i prvi Darvinovi učenici. Perje, međutim, nije bilo lako prihvatiti, mada su pojedini fosilni ostaci, uglavnom u kamenu, ukazivali na pernati prekrivač. Ne mali broj paleontologa je imao snažne argumente da su tragovi koji liče na perje nastali drugim, prirodnim procesima u supstanci koja okružuje fosile. Pokazaće se, ma kako bila precizna takva razmišljanja, da je to bio još jedan slučaj da za ono što želimo da vidimo možemo naći  i najsofticiranije dokaze. Prelomni trenutak se dogodio 1996. godine. Tada se, zbog nešto drugačije tehnologije savremenih medija, slika pernatog fosila nije našla u tolikom broju magazina, ali je svetska naučna zajednica bila daleko više uzbuđena.  Izvesni Li Jumin, zemljoradnik iz Kine, u avgustu 1996. je u kineskoj provinciji Ljaoping našao prve fosilne ostatke dinosaurusa koji je kasnije nazvan Sinosauropteryx, a koji je jasno ukazivao da je dinosaurus imao perje. 

Budući da je zasnovana na tumačenju ponekad sasvim bizarnih tragova sveta koji je iščezao mnogo pre nego što će se i najstariji preci naše vrste i nagovestiti u dugoj istoriji života na Zemlji, istorija otkrivanja dinosaurusa nije opterećena samo brojem suvišnih igračaka. Ona je prirodno, kao i mnoge discipline sa tako teškim, u vremenu nedohvatljivim zadatkom, prepuna raznovrsnih zabluda i uzbuđenja otkrivanja očiglednog. Na primer, ponovnog sagledavanja ispisa koji su na mapi prikazani najvećim slovima ili otrkivanja Poovog ukradenog pisma koje stoji svima naočigled na kaminu. Prvi precizno opisani fosili otkriveni su u 17. veku, ali sa industrijskom revolucijom i sve većim brojem iskopa uglja širom Evrope, uporedo sa razvojem prirodnjačke nauke, počelo je otrkivanje stvorenja koja će Ričard Oven nazvati dinosaurusi. Neke priče iz tog doba su postale legendarne, na primer, ona o iguodonu, čiju je kost otkrila Meri En Mantel u šumi kraj puta, u Suriju, dok je njen suprug, doktor Gideon Mantel, obilazio pacijenta. No, prva beleška o postojanju dinosaurusa nastala je takođe u Kini, ali pre oko 1800 godina. U jednoj hronici koju je o lokalnoj dinastiji vodio Čang Ku, navodi se kako su u Vučengu, u provinciji Sečuan, pronađene kosti jednog zmaja. 

Originalni tekst autora Elementarijuma prvobitno je štampan u dodatku ”Kultura, umetnost, nauka” dnevnog lista Politika, u izdanju od 8. aprila 2017. godine, kao deo saradnje CPN redakcije sa Kulturnim dodatkom

 

METAHRONIKE

Svakodnevne teme rastu iz korena čije je razumevanje ponekad skriveno pod istorijskim, društvenim, tehnološkim naslagama. Kroz Metahronike, Slobodan Bubnjević pokušava da otkrije šta se, nekad, negde, skrilo iza?

Istražite METAHRONIKE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs