Bestijarijum

Oživljavanje mamuta

Na koji način će naučnici oživeti vunastog mamuta. Zbog čega, i koje su posledice?

Vunasti mamut - Ilustracija: Flying Puffin

 

Tekst: Marija Đurić

Konstatacija genetičara sa Harvarda, Džordža Čerča, da bi za dve godine mogao da stvori embrion vunastog mamuta, a zatim da iz njega nastane fetus koji će da se u potpunosti razvije, u naučnoj zajednici i široj javnosti podstakao je brojna pitanja i etičke rasprave.

Šta bi se desilo ako bi čovek otišao korak dalje i stvorio primerke vrste izumrle pre oko 10.000 godina? Na koji bi način to uticalo na prirodnu razvnotežu, lanac ishrane i ostatak živog sveta na Zemlji, kada su staništa nekih životinja apotpuno nestala? Šta bismo sve mogli da naučimo gledajući životinju o kojoj smo do sada saznavali samo zahvaljujući ostacima? Ima li opravdanje tako neprirodni akt kao što je oživljavanje vrste? Gde su granice naučne radoznalosti?

Kako će to uopšte da urade?

Copy/Paste

Kloniranje ovce Doli uspeo je iz 277. pokušaja. U slučaju životinje izumrle pre više hiljada godina, moguće je da će biti potrebno i više. Naime, naučnici u ovom momentu samo prepravljaju genom donekle sličnog azijskog slona dodajući mu karakteristike po kojima se razlikuje: manje uši, debeo sloj masnoće ispod krzna, dugu kovrdžavu dlaku, krvotok prilagođen hladnim uslovima… Do sada je napravljeno čak 45 ovakvih prepravki genoma metodom koju naučnici u šali nazivaju Copy/Paste.

Vunasti (ili runasti) mamut je rođak stepskog mamuta, i nastao je pre oko 400.000 godina na istoku Azije. Za razliku od većine drugih mamuta, zahvaljujući obilju pronađenih ostataka, o vunastom znamo mnogo. Zaleđeni i dobro očuvani primerci kao i mnogi delovi skeleta pronađeni su na Aljasci, u Sibiru, ali i širom severne hemisfere.

Kako su ovi mamuti živeli u isto vreme sa čovekom i njegovim precima, o vunastom mamutu možemo saznati i iz pećinskih slika. Bio je sličnih gabarita kao najbliži živi rođak, azijski slon – visok u proseku oko tri metra i težak oko pet tona, sa dugim kljovama. Imao je dugu, svetliju ili tamniju dlaku i ispod podlaku koje su mu omogućile da preživi ekstremno niske temperature. Jeo je travu i šaš. Živeo je oko 60 godina.

Inkubator za slona

Kako je Čerč objasnio za magazin ”Nju sajentist”, njegov tim će u sledećem koraku stvoriti hibridni embrion koji će u stvari biti slon sa mamutskim karakteristikama, ali će za nekoliko godina biti u mogućnosti da odgaji embrion ”čistog” vunastog mamuta.

Azijski slon je ugrožena vrsta i bilo bi neetički i nepraktično, Čerč smatra, koristiti ga kao surogat majku koja bi nosila fetus mamuta. Umesto toga, pokušaće da razviju fetus u laboratoriji – težine oko 90 kilograma koliko je imao vunasti mamut na rođenju – što do sada još niko nije uradio. Ovo toliko otežava proces da je moguće da mamut nikad neće biti ni rođen.

Zbog čega ovi naučnici uopšte pokušavaju da ožive mamuta? Tako bi, kažu, dali doprinos u borbi protiv globalnog otopljavanja jer bi živi mamuti omogućili opstanak tundri – probijali bi se kroz sneg i omogućavali cirkulaciju hladnog vazduha, što bi sprečilo otopljavanje.

Takođe, smatra se da bi oživljavanjem izumrlih vrsta čovek isprvio neke greške iz prošlosti zbog kojih su izgubljene mnoge vrste i staništa – čak, mnogi tvrde da je to naša moralna obaveza. U procesu oživljavanja nauka bi, sasvim sigurno, osvojila nova znanja.

Ekonomska računica

Kako se, međutim, navodi u novoj studiji ”Potrošnja ograničenih sredstava na oživljavanje vrsta može dovesti do novog gubitka biodiverziteta” objavljenoj u ”Nejčeru”, oživljavanje možda ipak nema moralno opravdanje jer njime stvaramo druge probleme. Naime, kako je izračunato, oživljavanje i zaštita 11 novozelandskih vrsta koštalo bi isto koliko i zaštita 31 postojeće vrste (koje bi bez te zaštite izumrle). Što se Australije tiče, oživljavanje pet vrsta koštalo bi isto kao i zaštita 42 postojeće.

Oni koji se bave očuvanjem ugroženih vrsta sada strahuju da će sredstva samo biti prebačena iz jednog džepa u drugi i da bi oživljavanje moglo postati pogubno za ogroman broj ugroženih vrsta.

”Prosta je činjenica da u kasi za očuvanje nema toliko novca. Ali cena nije jedina briga”, navodi se u ”Nejčeru”. ”Mamut je odavno nestao. Može li takva vrsta preživeti u svetu koji je izmenio čovek?”

Ako bi čovek, na kraju, ipak oživeo neku životinju, mamut bi svakako bio najlogičniji kandidat. Ima živog bliskog rođaka, Azijskog slona, što ovaj postupak uopšte čini mogućim; mamut bi imao nemalu ulogu u savremenom svetu, uticaj na klimu. I, na kraju krajeva, ako postoji jedna životinja – pored dinosaurusa – koja bi pridobila toliku pažnju, finansijska sredstva i simpatije šire javnosti, to bi svakako bio vunasti mamut.

BESTIJARIJUM

Životinje oko nas. Životinje koje su iščezle. Životinje koje nikada nisu postojale. Životinje koje ne vidimo.

Istražite tekstove iz rubrike BESTIJARIJUM.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs