Свемирски телескоп Кеплер открио планету налик Земљи, са карактеристикама које би, макар теоријски, могле подржавати живот какав познајемо
Текст: Невена Грубач
Постоjе планете попут Земље које орбитирају око звезда налик Сунцу, и jедна од њих се налази на само 1400 светлосних година од нас. Свемирски телескоп Кеплер jе открио прву екстрасоларну планету коjа jе по величини слична Земљи, а налази се у настањивоj зони своjе звезде.
Значаj открића планете коjа носи каталошку ознаку Кеплер-452б огледа се управо у томе што jе ово прво небеско тело коjе има карактеристике налик нашоj матичноj планети, а орбитира од своjе звезде на оноj удаљености коjа би, макар теориjски, могла да пружи услове за живот.
Новооткривена планета jе око 60 одсто већа од Земље. Иако су њена маса и састав jош непознати, научници сматраjу да ова планета има боље предуслове за чврсту, камениту површину од своjих претходника. Кеплер-452б орбитира око свог Сунца сваких 385 дана, што значи да jе дужина њене године готово идентична Земљиноj.
Њена матична звезда jе типа Г2, исте врсте као наше Сунце, са сличном масом и температурним опсегом, а стара jе 6,5 милиjарди година, 1,5 милиjарди стариjа од Сунца. Читав систем jе удаљен 1400 светлосних година у правцу сазвежђа Лабуда.
Настањива зона jе на удаљености планете од њене матичне звезде на коjоj планета успева да задржи воду у течном стању на своjоj површини. Уколико се планета налази сувише далеко од звезде, вода ће се заледити, а уколико jоj jе преблизу, испариће. Савршен баланс није лако пронаћи, али ново Кеплерово откриће нам говори да ниjе ни немогуће.
Још један проблем са настањивом зоном jе и таj што она директно зависи од количине енергиjе коjа долази са звезде. Код хладниjих црвених патуљака, планета ће морати да орбитира веома близу звезде да би била довољно загреjана, али jе радиjациjа на тоj близини погубна по живот какав познаjемо.
С друге стране, огромни плави суперџинови су изузетно врели, и њихове настањиве зоне су веома далеко од ових звезда. Ипак, они због своjе огромне масе живе веома кратко, можда чак и само неколико милиона година, и када се сетимо да jе за развоj живота на Земљи било потребно око 700 милиона година, jасно jе зашто суперџинови нису идеалне колевке живота.
Настањива зона нашег Сунца за веће организме се налази између 0,9 и 1,5 AU. Ово jе ознака за астрономске jединице (Astronomical Unit), где jе jедан AU једнак просечноj удаљености Земље од Сунца, што износи око 150 милиона километара.
Откад је лансиран 2009. године, фокус свемирског телескопа Кеплер је проналажење мањих, настањивих планета.
Ипак, све што jе до сада проналазио имало jе неке недостатке: Кеплер-20е jе била превише врела и ниjе могла да задржи ни воду ни атмосферу, Кеплер-22б jе била дупло већа од Земље и у складу с тим тешко да jе могла да има чврсту површину, а Кеплер-186ф jе орбитирала око малог, хладног патуљка, масе и димензиjа дупло мањих од нашег Сунца.
Кеплер детектује планете методом транзита. Док посматра звезду, он мери њен сјај. Уколико планета током своје орбите прође испред посматране површине звезде, промена сјаја матичне звезде указује на постојање новог небеског тела.