Otkrića

Zašto se ljudska tela hlade?

Poslednji podaci iz Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da je normalna telesna temperatura danas za delić stepena niža nego u 19. veku

Foto: Flickr

Tekst: Ivana Nikolić

 Prema podacima iz nedavno objavljene studije Opadanje temperature ljudskog tela u Sjedinjenim Američkim Državama od Industrijske revolucije (Decreasing Human Body Temperature in the United States since the Industrial Revolution), normalna telesna temperatura čoveka opala je za nešto manje od jednog stepena, te su sada naša tela u proseku malo hladnija od 37 stepeni Celzijusa, što se decenijama uzima za normalnu telesnu temperaturu čoveka. Konkretno, prosečna telesna temperatura čoveka je opadala za oko 0,03 stepena Celzijusa po deceniji od 19. veka do danas.

Tim epidemiološkinje Džuli Parsonet sa Univerziteta Stanford je studiju objavio u časopisu eLife, a reč je o, kako eksperti kažu, „provokativnom“ istraživanju u kom je učestvovalo preko 670.000 Amerikanaca od 1860. do danas.

„Ako pitate sobu punu fizičara koja je normalna temperatura ljudskog tela, reći će vam da je 37“, kaže Parsonet, dodajući da naša ,,hladna tela“ mogu da se objasne padom stope hroničnih infekcija.

Nemački fizičar Karl Rajnhold August Vunderlih je još 1851. godine odredio 37 stepeni Celzijusa kao normalnu temperaturu ljudskog tela. Do ove vrednosti je došao nakon što je koristio podatke o različitoj telesnoj temperaturi oko 25.000 ljudi.

„I onda je to postalo standard. Udžbenici su ga usvojili, a ljudi su u to verovali“, kaže Džuli Parsonet.

Sve do poslednje decenije 20. veka niko nije proveravao Vunderlihov nalaz. A onda je, 1992. godine, tim sa američkog Univerziteta Merilend sproveo testiranje nad 148 ljudi i ustanovio da je prosečna temperatura njihovog tela 36,8. Pre tri godine je britanska studija nad više od 35.000 ispitanika pokazala da je njihova prosečna telesna temperatura 36,6 stepeni Celzijusa.

Džuli Parsonet kaže da njeni podaci pokazuju da se ljudska tela zaista hlade, a ne da je reč o greškama u merenju ili razlikama u tehnologiji. Njen tim je pregledao tri seta podataka. U najranijem primerku od 83.900 vrednosti telesne temperature sakupljenih između 1862. do 1930. godine od veterana Američkog građanskog rata, istraživači su ustanovili da ljudi koji su ranije rođeni češće imaju višu temperaturu od onih koji su kasnije rođeni, čak i onda kada je temperatura merena u istom vremenskom periodu i korišćenjem iste tehnologije. Ovo sugeriše da poboljšanja u konstruisanju termometara nisu razlog, kaže Džuli Parsonet.

„Da je samo reč o promenama kod termometara, onda bi godina u kojoj je određena temperatura izmerena trebalo da predstavlja promenu.“

Koristeći podatke iz vremena Američkog građanskog rata zajedno sa stotinama hiljada vrednosti telesne temperature uzete tokom sedamdesetih 20. veka i u periodu između 2007. i 2017, tim Džuli Parsonet je modelovao promene telesne temperature. Tako su, recimo, videli da žene rođene u prvoj deceniji 19. veka imaju temperaturu za 0,32 stepena višu od žena rođenih krajem devedesetih godina prošlog veka. Što se muškaraca tiče, ta razlika je 0,59 stepeni. Sve u svemu, temperatura je u proseku opadala za oko 0,03 stepena Celzijusa po deceniji.

Parsonet odgovor na pitanje zašto vidi u smanjenju stepena infekcija kod ljudi u proteklih nekoliko vekova. Naime, odgovori imunog sistema na dugoročne infekcije kao što su tuberkoloza ili bolesti desni mogu da povise telesnu temperaturu:

„Sigurna sam da je velika većina ljudi imala hronično upalno stanje. Živeli su 40 godina i manje i svi oni su imali užasne probleme sa zubima.“

Njeno objašnjenje potvrđuje i mala studija nad zdravim volonterima iz Pakistana iz 2008. godine, gde je tuberkuloza i dalje relativno učestala, i gde je izmerena prosečna temperatura 36,9 stepeni Celzijusa.

Džuli Parsonet kaže i da ovako nešto ne treba da nas čudi – ljudska fiziologija se svakako mnogo promenila od 1850. do danas: tela su nam nešto hladnija, viši smo i deblji.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs