Otkrića

Kako delfini „kopiraju“ svoje prijatelje

Istraživači su uočili da delfini iz zapadne Australije koriste tzv. shelling tehniku prilikom hvatanja plena – koju su naučili jedni od drugih

Foto: Unsplash

Tekst: Ivana Nikolić

U kristalno čistim vodama Zaliva ajkula u zapadnoj Australiji, naučnici su pre nekoliko godina primetili posve čudno ponašanje kljunastih delfina: namamili bi ribe u prazne školjke džinovskih puževa, izneli bi te školjke na  površinu, a zatim bi ih snažno tresli kako bi plen ubacili u svoja otvorena usta. Ova tehnika naziva se shelling (shell – eng. školjka) i garantuje im obrok.

Delfini, dakle, koriste školjke kao zamku, što je tek drugi poznati slučaj da ovi morski sisari koriste „alate“. Prvi je otkriven 1997. godine, kada su istraživači primetili da kljunasti delfini nose morske sunđere kako bi zaštitili kljun kada idu u lov na ribu po morskom dnu. Tehnika iz Zaliva ajkula je važna jer je pokazala da delfini mogu da uče jedni od drugih, ali ne samo zbog toga: ovo je prvi put da je društveno učenje (social learning) sa alatom otkriveno kod ovih sisara – i redak primer takvog učenja u životinjskom carstvu.

Naučnici su shelling primetili pre više od 10 godina, ali su isto tako primetili i da je ono postalo učestalije nakon neuobičajenog toplotnog talasa u zapadnoj Australiji 2011. Visoke temperature su gotovo uništile ekosisteme Zaliva ajkula, pa su mnogi gastropodi, uključujući morske puževe, uginuli.

„Mi mislimo da su delfini iskoristili ovo odumiranje“, kaže Sonja Vajld, bihevioralna ekološkinja sa Maks Plank instituta za ponašanje životinja.

Ona kaže da je već naredne godine došlo do „neverovatne učestalosti“ primene ove tehnike, što joj je i omogućilo da posmatra kako je mladi delfini usvajaju.

Tokom istraživanja u Zalivu između 2007. i 2018. godine, Vajld i njene kolege dokumentovali su gotovo 5300 susreta grupa delfina i identifikovali više od hiljadu delfina pojedinačno. Takođe su uočili i 19 delfina iz tri genetičke linije, koji su koristili shelling 42 puta.

Kako bi shvatili kako je ovakva raznovrsna grupa naučila ovu tehniku, tim je rešio da uradi analizu socijalnih grupa (social network analysis), uzimajući u obzir srodničke veze, faktore iz okruženja i životinje sa kojima su delfini voleli da provode vreme. Analizom podataka otkrili su da se shelling tehnika širi horizontalno unutar generacija (to jest, vršnjačkim učenjem), a ne nasledno (sa majke na mladunče).

Vajld objašnjava da korišćenje tehnike počinje kod odraslih delfina. Ali, što više vremena mlade jedinke provode u društvu starijih, veća je verovatnoća da će naučiti tehniku i preneti je dalje.

Ipak, pošto mladi delfini najviše vremena provode sa majkama, oko 30.000 sati, moguće je da su neki ovu tehniku naučili upravo od majki, dodaje Žanet Man, ekspert za delfine na Univerzitetu Džordžtaun. Ona dodaje i da je sa kognitivne strane zahtevnije naučiti nešto – poput ove tehnike – od nekoga sa kim delfini nisu u bliskoj vezi, zato što i učenik i učitelj moraju da budu „društveno tolerantni“, pogotovo tokom lova.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs