Otkrića

Kako da zgrade postanu bezbedne i za ptice?

Jedna od posledica vertikalnog rasta gradova jeste sve veći broj ptica koje umiru udarajući u, pre svega, staklene površine zgrada

Foto: Pxfuel

Tekst: Bogdan Đorđević

Osim smrti, koja je često ishod snažnog udarca, ptice se suočavaju i sa povredama, poput slomljenih kljunova, krila ili nogu. Ipak, dobrim dizajnom zgrade moguće je donekle rešiti ovaj problem sa kojima se ptice selice suočavaju.

Najveći broj istraživanja u vezi sa ovom opasnošću kojoj su izložene ptice, vršen je u Sjedinjenim Američkim Državama i u Kanadi, u Njujorku i Torontu. Za ove gradove su karakteristični brojni oblakoderi, a od velikog značaja je i njihov položaj, budući da su smešteni na putevima migracije ptica. Samo u Njujorku, tokom jedne godine, 200.000 ptica izgubi život tako što udari u zgradu.

Populacija ptica u SAD i Kanadi od 1970. godine smanjila se za oko tri milijarde. Razlozi su različiti: od gubitka staništa prouzrokovanog urbanizacijom, preko uticaja pesticida do efekata globalnog zagrevanja kojim su smanjeni izvori hrane. Procenjuje se da između 365 miliona i milijardu ptica svake godine umre pod „neprirodnim“ okolnostima, kao što je „sudar“ sa zgradom. Najveće „ubice“ ptica i dalje ostaju nepripitomljene mačke, koje godišnje ubiju i do četiri milijarde ptica. Međutim, urbanizacija i nekontrolisana gradnja prete da postanu još veća opasnost po ptičje živote nego što je to dosad bio slučaj.

 

 Na liniji leta

Većina ptica leti brzinom 30-50 km/h, a soko može da dostigne brzinu i od 200 km/h. Dok se sele, ptice u proseku provode između pet i šest sati leteći uglavnom na visini od oko 150 metara. Zato i ne čudi što imaju problem sa visokim građevinama. Zgrade u velikim gradovima neretko nadmašuju tu visinu, pa tako, recimo, u Melburnu postoje: zgrada Australija 108, visoka 316 metara, Eureka od 300, Aurora 270 ili zgrada Rialto, visoka 251 metar. Neboderi su i jedno od glavnih obeležja Njujorka, a dodatni problem predstavlja i činjenica da su većinom potpuno zastakljeni. Između ostalih, visinom se ističu One World Trade visok 541 metar ili Empire State Building, koji doseže 381 metar, mada ovo poznato zdanje nije celo u staklu. Da bismo još bolje razumeli okolnosti, dovoljno je da izdvojimo podatak o zgradi koje ja trenutno na 100. mestu po visini u Njujorku. Naime, zgrada u Petoj aveniji 718 visoka je 198 metara.

Da bi se rešio problem „staklenih šuma“, gradovima je potrebno što više zelenih površina na krovovima zgrada. To zelenilo bi privuklo ptice i sprečilo ih da se zaleću u staklo, misleći da je pred njima otvoreno nebo. Problem se javlja i noću kada svetla iz zgrada mogu dezorijentisati ptice tako što ih privlače k sebi – sve dok im se stakleni „zid“ ne nađe na putu.

 

Moguće je graditi bezbednije

Arhitektonski elementi, kao što su nadstrešnica, rešetke, šalukatre ili verande odvraćaju ptice od udaranja u zgrade. Neprozirno staklo, takođe može biti dobro upozorenje. Ptice, za razliku od ljudi, vide ultraljubičastu svetlost. Neki proizvođači zbog toga izrađuju staklo koje sadrži ultraljubičasti spektar sa različitim talasnim dužinama, na taj način alarmirajući ptice, bez uticaja na ono što vidi ljudsko oko.

Grad Njujork nedavno je usvojio zakon prilagođen pticama koji predviđa da sve nove zgrade, kao i izmene na starim građevinama, moraju biti dizajnirane tako da pticama staklo bude jasno uočljivo. Ovo se postiže upotrebom nalepnica, tačaka, pruga i sličnih obeležja.

Širok je raspon „alata“ koji se koriste za zastrašivanje i skretanje pažnje pticama. Od lutke sokola, koji se inače hrani drugim pticama, te se smatra i njihovim prirodnim neprijateljem, preko pravih jastrebova i sokolova, pa sve do balona, velike buke, plinskih topova ili čak ptica koje su već mrtve. U noćnim uslovima i tmurnim danima naročito su pogodni i koriste se laserski zraci.

Galama može da bude efikasna, sve dok se ptice ne naviknu na taj zvuk, za šta postoji velika mogućnost ukoliko buka neprekidno traje. Sa druge strane, ta buka može da „uguši“ cvrkut ptica i natera ih da nastave svoj put u potrazi za tišinom. Ova tehnika se, na primer, koristi na aerodromima.

Na Univerzitetu Kvinslend u Brizbejnu razvijena je ZEN zavesa, otvorena zavesa sačinjena od užadi koja vise sa zgrada. Konopci lepršaju na vetru, praveći šare i senke na staklu, što se pticama ne dopada i odbija ih. Ovaj vid zaštite može se iskoristiti i na manjim kućama, kako bi se sačuvale ptice, ali predstavlja znatno složeniji poduhvat kod većih građevina karakterističnih za metropole. Ono što je usvojeno i što se češće koristi kod projektovanja zgrada jeste obeležavanje prozorskog stakla, tako da pticama bude lakše da ga izbegnu. Kao što se na staklena vrata postavljaju razne slike da bi se ljudima skrenula pažnja, tako se i na prozor može nalepiti nešto što bi ptice upozorilo na opasnost. Čak i poluotvorene unutrašnje roletne mogu poslužiti kao razlog da se ptice okrenu i odlete na drugu stranu.

Kao što se vidi iz prethodno navedenog, postoje različiti načini da se obezbedi veća bezbednost za ptice, a na ljudima je da preuzmu odgovornost i urede gradove u kojima će biti moguće slobodno i bezbedno šetati, voziti… i leteti.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs