Otkrića

10 najznačajnijih ljudi u nauci u 2019. (I deo)

Od jednog vremešnog ali borbenog fizičara i astrofizičarke do neurologa koji je redefinisao život i smrt, renomirani naučni časopis Nature donosi priču o herojima koji su zadužili nauku u godini za nama

Foto: Wikipedia

Tekst: Ivana Nikolić

 U susret novoj 2020, prestižni časopis je napravio tradicionalnu listu od desetoro ljudi koji su najviše doprineli nauci u 2019. godini.

Ovo su priče prve trojke: jednog fizičara, jedne ambiciozne „detektivke neba“, kako je naziva Nature, i jednog neurologa vođenog etičkim pitanjima života i smrti.

 

Rikardo Galvao, čovek koji je branio nauku

Sedamdesetdvogodišnji brazilski fizičar našao se na meti vlade i predsednika Žaira Bolsonara nakon što je njegov tim na Nacionalnom institutu za svemirska istraživanja objavio poražavajuću studiju o deforestaciji u Brazilu. Studija je, između ostalog, pokazala da se amazonske šume seku neverovatnom brzinom. Bolsonaro je brže-bolje napao Galvaa, optužujući ga za lažiranje podataka, neobjektivnost i saradnju sa ekolozima. Galvao nije ostao nem i uplašen: dan nakon predsednikovih optužbi on ga je sam optužio za kukavičluk i pozvao na sastanak. Galvaova hrabrost i doslednost su mu ubrzo doneli status heroja koji brani nauku, i koji se bori protiv autoritarnosti.

„Ja sam samo skromni starac koji se bavi fizikom. Ali sam odlučio da nastavim borbu“, izjavio je Galvao u jednom od retkih intervjua.

 

Viktorija Kaspi, žena koja istražuje nebo

Poslednjih 25 godina Kaspi, američko-kanadska astrofizičarka i profesorka na Univerzitetu Mekgil, provela je posmatrajući nebo i otkrivajući neke od funadamentalnih tajni univerzuma. Za to je, naravno, morala da koristi neke od najboljih teleskopa koje je čovek napravio. A onda je, 2017, i sama počela da pravi jedan radio-teleskop CHIME, odnosno Canadian Hydrogen Intensity Mapping Experiment.

Ove godine, trud Kaspijeve i desetine njenih kolega astronoma napokon se isplatio. CHIME je postao najbolji „lovac“ na FRB (fast radio bursts) što je engleski akronim za brze i moćne radio praskove ili bljeskove koji se povremeno pojave na nebu. CHIME se nalazi na jugu Britanske Kolumbije i dosad je registrovao daleko više dalekovi više ovakvih bljeskova nego ijedan drugi teleskop. Astronomi se nadaju da će im ovaj teleskoop pomoći da otkriju poreklo ovih signala.

 

Nenad Šestan, neurolog vođen medicinskom etikom

Od kako je u aprilu ove godine objavio istraživanje Restoration of brain circulation and cellular functions hours postmortem (Obnavljanje moždane cirkulacije i ćelijskih funkcija satima posle smrti), neurolog Nenad Šestan i njegov tim sa Medicinske škole Univerziteta Jejl prezauzeti su odgovaranjem na pitanja medija i drugih naučnika. Interesovanje stručne i šire javnosti nije nikakvo iznenađenje imajući u vidu da su Šestan i tim ustanovili električnu aktivnost svinjskog mozga, i to nakon što je svinja uginula i nakon što joj je taj organ odstranjen. Oni su prikačili mozgove mrtvih svinja na sistem koji je pumpao zamenu za krv, što je dovelo do toga da se neke ključne moždane funkcije povrate: sposobnost ćelija da proizvode energiju i uklone „otpad“. Pored toga, unutrašnja struktura mozga ostala je ista.

Šestan je odmah obustavio eksperiment i o svemu obavestio američke nacionalne institute za zdravlje, koji su finansijeri njegovog istraživanja, kao i bioetičara sa Jejla. U narednim mesecima eksperti su pažljivo razmatrali potencijalne etičke implikacije, poput toga da li mozgovi mogu da postanu svesni i da li možda lekari treba da redefinišu moždanu smrt. Studija je, uz njihovo odobrenje, objavljena u aprilu. Šestan je i pre početka eksperimenta razmišljao o etičkim pitanjima, te je grupa rešila da anestezira mozak blokatorima kako bi se sprečilo da se neuroni ujedinjuju – što je preduslov za svest.

Šestan sada želi da odgovori na svoja originalna pitanja i istraži koliko dugo mozgovi mogu da se održavaju u životu i da li tehnologija može da sačuva neke druge orane za transplantaciju.

Kako bilo, Šestan kaže da će o ovom polju njegovog istraživanja odlučivati i etički komitet.

„Želimo da dobijemo spoljno mišljenje pre nego što bilo šta uradimo. Kada istražujete neotkrivene teritorije, morate biti veoma, veoma obazrivi“, rekao je Šestan.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs