Одговор је и више него једноставан – да би се одбраниле од мува!

Фото: Wikipedia

Текст: Ивана Николић

Истраживачи са Универзитета у Бристолу недавно су спровели веома занимљив експеримент који је укључивао коње, зебре и коње обучене као зебре. Најконцизнији могући закључак је следећи: пруге или штрафте на телима зебри (и коња обучених као зебре) збуњују муве, па оне не слећу на њихова тела.

Студија под називом Benefits of zebra stripes: Behaviour of tabanid flies around zebras and horses (Предности зебриних пруга: Понашање коњских мува око зебри и коња) недавно је објављена у журналу Plos One. До резултата се дошло након више од 16 сати стајања на пољу и посматрања како ће се муве понашати у присутству девет коња и три зебре. Осим што су потврдили пређашње радове који тврде да пруге одвраћају инсекте од слетања и уједања, истраживачи из Бристола су установили да се то дешава само онда када муве дођу веома близу животињи.

Наиме, истраживачи су видели да муве круже или додирују животиње на готово исти начин, али је слетање било другачије – мање су слетале на тела зебри него на тела коња.

„Муве су се понашале релативно нормално и око зебри и око коња, све док није дошло до тога да треба да слете, каже др Мартин Хау, коаутор студије.

„Видели смо да се ове муве приближавају веома брзо, а онда се одједном окрећу или понекад чак и сударају са зебром, уместо да лагано, контролисано слете на њу“, додаје др Хау.

Како би проверили да ли се ово дешава због различитог мириса зебри и коња, истраживачи су ставили црне, беле и „зебрасте“ капуте на седам коња. Иако није било разлике у брзини којом су се муве спуштале на голе главе коња, додиривале су и слетале на зебрине капуте много ређе него на црне или беле.

Тим др Хауија каже да је студија показала да пруге не делују као ,,далекосежно одвраћање“ мува од зебри, али су имале ефекат када би се муве приближиле – вероватно због слабе резолуције њиховог вида. Наиме, са даљине веће од два метра, зебра муви изгледа као коњ сиве боје. Оне не могу да уоче шаре, односно пруге са те даљине, објашњава Хау. Стога су, додаје Хау, могућа два објашњења за то што пруге делују као „механизми застрашивања“: могуће је да их пруге које одједном уоче (када се скоро сасвим приближе зебрама) изненаде и натерају да промене курс летења, или да њихова визуелна перцепција (пребрзо померања објеката на које наилазе) негативно утиче на могућност слетања. Др Хау каже да резултати до којих је његов тим дошао подржавају идеју да су пруге заиста еволуирале код зебри као одговор на муве које уједају:

,,Еволуционо говорећи – зебре су се развиле у деловима света где муве носе прилично опасне болести и где последице њихвог уједа могу да буду прилично озбиљне. Код домаћих коња то није био случај“, каже др Хау.

Ипак, за њега ово објашњење није сасвим убедљиво – претходне студије су такође сугерисале да пруге служе као камуфлажа, да помажу терморегулацији и имају друштвену функцију. Међутим, др Хау се не слаже са свим хипотезама – тако лавове, рецимо, не збуњују пруге, већ су им зебре међу главним жртвама.

Признаје да и студија његовог тима има одређена ограничења: експеримент је спроведен у Сомерсету у Енглеској, а не у околини афричких мува на простору тог континента. Поред тога, капути који су облачени коњима и зебрама били су од другачијих материјала, а путање којима су летеле муве нису могле лепо да се виде на видео-снимцима. Он, међутим, сматра да ово не доводи у питање резултате истраживања.

подели