Зона будућности

Конзервација помоћу гама зрака (2/2)

Осим писаних докумената, слике, мумије, маске и други предмети пружају нам обиље информација о прошлости. На који начин нам радијација помаже да сачувамо ове објекте?

Материјална културна баштина обухвата објекте и историјске споменике, места, предмете од историјског значаја, који се сматрају достојним очувања за будућност. Како су објекти културне баштине углавном јединствени и не могу се заменити, недеструктивне методе конзервације и чувања су неопходне. Гама зрачење је једна од таквих метода. Без очувања већина предмета од историјског значаја ће нестати, и важни историјски подаци ће бити изгубљени.

Третирање поменутих објеката  може да обухвати и конзервацију и рестаурацију. Конзервација се односи на процес чишћења и стабилизације у циљу спречавања даље деградације објеката. Главни циљ је заштита, односно спречавање нежељене реакције између објекта и животне средине. Рестаурација се односи на поправку оштећених објеката и замену несталих делова. Како би рестаруација била у потпуности ефикасна, потребно је прво спровести конзервацију, уклонити све микроорганизме и онда приступити обнављању и трајној заштити објекта.

Контаминација

Многи предмети културног наслеђа (музејски експонати, књиге, иконе, слике, маске, фигуре од дрвета…) због својих органских састојака (целулоза, колаген и протеини) јесу храна за микроорганизме и инсекте. Неправилни и лоши услови чувања могу омогућити биолошку контаминацију у музејима, архивама и библиотекама, које је тешко зауставити или елиминисати.

У таквим околностима, када долази до измештања предмета већих размера, и контакта незаражених и заражених предмета, неретко долази до наглог развоја паразита који истовремено угрожавају бројне предмете и целе збирке, а чија бројност онда отежава организовано спасавање. Методе за сузбијање масовне биоконтаминације, повезане са брзином деловања, у пракси представљају излагање предмета отровним гасовима или јонизујућем зрачењу.

Шира употреба најчешће примењиваних отровних гасова, етилен оксида или метил бромида, у последње време драстично је ограничена строгим прописима о заштити радника и околине. Радијациона метода, тј. поступак излагања гама зрачењу, срећом се показала врло ефикасном у спасавању предмета културне баштине.

Радијациони поступак деконтаминације предмета културне баштине развијао се упоредо с комерцијалним поступцима стерилизације медицинских и фармацеутских материјала, те деконтаминације хране и козметике. Допринос том развоју дале су комерцијалне радијационе јединице, а нарочито две организације, које скоро 40 година обрађују искључиво предмете културне баштине: Laboratoire ARC-Nucleart, CEA, Гренобл, Француска и Уређај за конзервирање зрачењем, Музеј Чешке, Розтоку.

Масовна примена

Највећи део њихове активности се односи на радијациону дезинсекцију појединачних предмета културне баштине од дрвета. Дезинсекција зрачењем комплетних инвентара музеја у случају њихове нужне повремене обнове пружа примере успешне масовне примене радијационе методе. У случајевима повећане контаминације многобројних предмета у збиркама гљивицама и плеснима узроковане повећаном влагом услед већих непогода (нпр. поплаве), радијациона дезинфестација се показала као метода најбољег избора.

Један од најпознатијих примера је мумија Рамзеса II, која је била заражена ларвама и гљивицама. Опсежна су истраживања спроведена, као и тестови на другим мумијама, пре него што је мумија Рамзеса II била озрачена. Зрачење мумије је успешно спроведено 1977. године и успешно је спречено даље њено распадање. Још од 1960. године, гама зрачење се користи за очување архивске грађе у скоро свим развијенијим земљама.

Постоје бројни примери успешне примене радијационе методе за деконтаминацију изузетно угрожених збирки попут докумената из Alan Mason Chesney Medical Archives-а, у оквиру медицинског института „Џон Хопкинс“ у Бостону, САД (1982), књиге из збирке Морган, Форт Колинс, САД (1997) или примерци логорашке обуће у Државном музеју Мајданек у Пољској (2000), колекције филмских трака из Румунског филмског архива у Букурешту (2001), архив Палате правде, у Хагу, у Холандији (2007) и слично.

Принцип радијационе методе

Универзални биоцидни ефекат зрачења заснива се на својству зрачења да оштећује молекуле ДНК биолошких загађивача. Најважнији параметар приликом озрачивања је апсорбована доза зрачења. Потребна доза зависи од нивоа почетне контаминације, радиоосетљивости контаминирајуће флоре и жељеног фактора редукције паразита. Док се за радијациону стерилизацију примењује доза од 25 kGy, за контролу гљивица обично је довољно 2-10 kGy, а доза од 0,5 kGy ефективно уништава инсекте у свим фазама развоја.

Приликом озрачивања предмета састављених од осетљивих природних полимера, нпр. папира, текстила и коже, дозу треба одредити тако да буде ефикасна против фактора биоразградње, а истовремено буде мања од дозе која би изазвала деградацију материјала. У пракси употребљене дезинфекционе дозе до 10 kGy, не изазивају значајније хемијске промене у озраченим папирним материјалима.

Радијациона јединица је део Лабораторије за радијациону хемију и физику GAMA, Института за нуклеарне науке Винча. Пружа услуге поуздане стерилизације и конзервације производа са скоро 40 година искуства. Изграђена је 1978. године уз помоћ Програма за развој Уједињених нација и Међународне агенције за атомску енергију. Објекат ове врсте је јединствен у Србији, и као незаобилазни део привреде обједињује процес производње и обезбеђује потпуну стерилизацију пре дистрибуције. Радијациона јединица по својој концепцији и капацитету представља центар за индустријску стерилизацију гама зрачењем и конзервацију прехрамбених производа.

Истражите више о заштити културне баштине.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs