Научници са LIGO пројекта 15. јуна објавили нову, другу по реду, детекцију гравитационих таласа
Текст: Ј. Николић
Четири месеца након историјске потврде гравитационих таласа, потврђена је и друга детекција овог феномена. Представници LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) пројекта 15. јуна су саопштили да су гравитациони таласи овог пута снимљени 26. децембра у три сата и 38 минута по Гриничу, и то у време када су детектори били још увек у својој првој фази посматрања.
Сигнал су забележили и детектор у Ханфорду (Вашингтон) и детектор у Ливингстону (Луизијана) и то готово истовремено. И овог пута, сигнал је настао спајањем две црне рупе у једну које се игром случаја налазе на сличном растојању од Земље као оне чије је спајање забележено први пут, на удаљености од 1,4 милијарди година.
Ново откриће гравитационих таласа се разликјује од првог у многим детаљима, па су тако, између осталог, црне рупе овог пута биле знатно мањих маса. Њихове масе су од масе Сунца веће 14 и 8 пута, док су масе црних рупа, које су у фебруару ове године биле главна тема, од масе Сунца веће чак 29 и 36 пута. Ова разлика је утицала на јачину сигнала, али иако је сигнал овог пута био слабији, његова фреквенција је била виша што је омогућило боље опажање орбита. Сигнал је забележен у последњим тренуцима спајања црних рупа након чега је настала нова црна рупа чија је маса 21 пут већа од Сунчеве.
Када су први пут детектовани гравитациони таласи, сигнал је био веома јасан и очигледно се разликовао од позадинске буке у LIGO инструментима. Овог пута, није било на први поглед јасно да се у подацима крије овај сигнал, али га је софтвер ипак препознао. Овај сигнал траје једну секунду што је пет пута дуже од трајања историјског сигнала из фебруара ове године.
Две потврђене детекције гравитационих таласа стварају неке од почетних услова за даље истраживање црних рупа и учесталости њихових спајања не само на теоријској основи већ и опажањем. Такође могу да се направе, иако још увек непрецизна, предвиђања колико често ћемо моћи да слушамо ове сигнале из прошлости свемира. Посматрања се настављају на јесен када ће бити побољшана осетљивост LIGO детектора што би требало да омогући опажање већег броја црних рупа које се спајају, али и детекцију гравитационих таласа који потичу из другачијих извора. У блиској будућности LIGO детектору би требало да се придружи и европски интерферометар Virgo који ће пре свега помоћи у лоцирању извора гравитационих таласа и разумевању њихове природе.
Истражите више о историјском открићу гравитационих таласа из фебруара 2016.