Nobela iz fizike podelili su japanski naučnici Akasaki, Amano i Nakamura, koji su otkrili plave LED diode
Tekst: Boris Klobučar
Na fudbalskom stadionu veliki ekran u boji obaveštava gledaoce o igračima koji upravo izlaze na teren. Na visokoj zgradi preko puta na drugom ekranu svetli šarena reklama za najnoviji blokbaster u bioskopima. Ispod njega čovek kroz izlog procenjuje da li ima novca da kupi televizor ispred čije cene piše LED. U prodavnici su upaljena jarka bela svetla.
Ako se zagledamo samo malo bliže u sva ova čuda savremene tehnologije, ona izgledaju isto. Njihova struktura otrkiva ćelijice koje svetle – crveno, zeleno ili PLAVO.
Ove plave ćelijice, odnosno plave LED diode, ove godine su dobile Nobelovu nagradu. Naime, nakon odluke Komiteta iz Stokholma, Nobelovu nagradu iz fizike za 2014. godinu podelili su japanski naučnici Isamu Akasaki, Hiroši Amano i Šudži Nakamura, koji su početkom devedestih godina prošlog veka otkrili plave LED diode.
Po svemu sudeći, nagrada im nije dodeljena samo zato što je plave LED diode bilo preteško napraviti, a nagrađene su Nobelom jer su veoma brzo pronašle primenu u čovekovoj svakodnevici i današnja tehnolohija, pre svega ekrani, ne bi bili mogući bez njih.
LED diode nisu preterano složene naprave. To su, u stvari, poluprovodnici koji, kada se dovedu na određeni napon, emituju svetlost. U zavisnosti od toga koja je hemijska struktura koja ulazi u poluprovodnik, svetlost će biti u drugom delu spektra, odnosno druge boje.
Prve svetleće diode nastale su još šezdesetih godina prošlog veka. Već tad su mogle pokriti širok spektar boja, od infracrvenog pa do zelenog, ali plave nije bilo. Za to su bila potrbna posebna hemijska jedinjenja, kristali koje tada nije bilo moguće sintetisati.
Rešenje je, kako su trojica nobelovaca otkrila, bio galijum-nitrid. Morali su da naprave savršene kristalne strukture kako bi ova emitovala plavu svetlost na odgovarajući način. Kada su to uspeli da postignu – usledio je niz fantastičnih otkrića i napredaka. Plave diode, zajedno sa crvenim i zelenim mogu da daju belu svetlost. Ovo je bio prvi korak ka modernim LED ekranima.
Moderne sijalice koje rade po ovom principu pretvaraju više od pedeset odsto uložene energije u svetlost. U poređenju sa samo četiri odsto koje su davale stare sijalice, ovo je ogroman napredak. Pored toga, LED sijalice imaju i znatno duži životni vek – preko sto hiljada radnih sati, što ih čini izuzletno efikasnim i „zelenim“ kada je u pitanju očuvanje životne sredine.
Nobelove nagrade za 2014. godinu
Nobelova nagrada iz hemije: Erik Betzig, Stefan Hel i Vilijam Moerner, za razvijanje fluorescentne mikroskopije visoke rezolucije.
Nobelova nagrada za medicinu: Džon O’Kif i Edvard Moser, za otkriće ćelija koje čine deo mozga zadužen za koordinaciju.
Nobelova nagrada za književnost: Patrik Modijano, za svoja dela.
Nobelova nagrada za mir: Kajlaš Satijarti i Malala Jusafzai, za svoju borbu protiv iskorišćavanja dece i borbu za njihovo pravo na obrazovanje.