Открића

Нобеловa наградa 2014.

Нобела из физике поделили су јапански научници Акасаки, Амано и Накамура, који су открили плаве ЛЕД диоде

Текст: Борис Клобучар

На фудбалском стадиону велики екран у боји обавештава гледаоце о играчима који управо излазе на терен. На високој згради преко пута на другом екрану светли шарена реклама за најновији блокбастер у биоскопима. Испод њега човек кроз излог процењује да ли има новца да купи телевизор испред чије цене пише ЛЕД. У продавници су упаљена јарка бела светла.

Ако се загледамо само мало ближе у сва ова чуда савремене технологије, она изгледају исто. Њихова структура отркива ћелијице које светле – црвено, зелено или ПЛАВО.

Ове плаве ћелијице, односно плаве ЛЕД диоде, ове године су добиле Нобелову награду. Наиме, након одлуке Комитета из Стокхолма, Нобелову награду из физике за 2014. годину поделили су јапански научници Исаму Акасаки, Хироши Амано и Шуџи Накамура, који су почетком деведестих година прошлог века открили плаве ЛЕД диоде.

По свему судећи, награда им није додељена само зато што је плаве ЛЕД диоде било претешко направити, а награђене су Нобелом јер су веома брзо пронашле примену у човековој свакодневици и данашња технолохија, пре свега екрани, не би били могући без њих.

ЛЕД диоде нису претерано сложене направе. То су, у ствари, полупроводници који, када се доведу на одређени напон, емитују светлост. У зависности од тога која је хемијска структура која улази у полупроводник, светлост ће бити у другом делу спектра, односно друге боје.

Прве светлеће диоде настале су још шездесетих година прошлог века. Већ тад су могле покрити широк спектар боја, од инфрацрвеног па до зеленог, али плаве није било. За то су била потрбна посебна хемијска једињења, кристали које тада није било могуће синтетисати.

Решење је, како су тројица нобеловаца открила, био галијум-нитрид. Морали су да направе савршене кристалне структуре како би ова емитовала плаву светлост на одговарајући начин. Када су то успели да постигну – уследио је низ фантастичних открића и напредака. Плаве диоде, заједно са црвеним и зеленим могу да дају белу светлост. Ово је био први корак ка модерним ЛЕД екранима.

Модерне сијалице које раде по овом принципу претварају више од педесет одсто уложене енергије у светлост. У поређењу са само четири одсто које су давале старе сијалице, ово је огроман напредак. Поред тога, ЛЕД сијалице имају и знатно дужи животни век – преко сто хиљада радних сати, што их чини изузлетно ефикасним и „зеленим“ када је у питању очување животне средине.

Нобелове награде за 2014. годину

Нобелова награда из хемије: Ерик Бетзиг, Стефан Хел и Вилијам Моернер, за развијање флуоресцентне микроскопије високе резолуције.

Нобелова награда за медицину: Џон О’Киф и Едвард Мосер, за откриће ћелија које чине део мозга задужен за координацију.

Нобелова награда за књижевност: Патрик Модијано, за своја дела.

Нобелова награда за мир: Кајлаш Сатијарти и Малала Јусафзаи, за своју борбу против искоришћавања деце и борбу за њихово право на образовање.

 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs