otkrića

Neandertalci su bili kadri da ubiju plen sa distance

Naši drevni srodnici najverovatnije su mogli da bacanjem koplja ulove neku životinju i sa udaljenosti od 20 metara

Foto: Wikimedia

Tekst: Đorđe Petrović

Dugo se smatralo da su neandertalci bili naši primitivni i intelektualno inferiorni rođaci, ali nova studija je još jedna u nizu koja dokazuje da su bili daleko pametniji nego što mislimo – naročito kada je reč o lovu.

U ovom istraživanju, objavljenom u naučnom časopisu Scientific Reports, naučnici tvrde da postoji velika verovatnoća da su neandertalci izrađivali oružja dovoljno napredna da ubiju plen sa distance. Ovi srodnici homosapijensa pravili su koplja kojima su lovili životinje i sa udaljenosti od 20 metara.

„Prvobitna ideja je da su neandertalci bili vrlo limitirani prilikom upotrebe ručno izrađenih kopalja, pa su mogli jedino da svom plenu priđu dovoljno blizu i zabodu koplje u njega“, navodi Anemike Milks, vodeća autorka ove studije i naučnica sa Instituta za arheologiju Londonskog univerzitetskog koledža. „Međutim, ukoliko su koplja bili u stanju da bacaju sa udaljenosti od 15 do 20 metara, to zaista otvara širok spektar lovačkih strategija koje su neandertalci mogli da koriste.“

Neki raniji eksperimenti zaista su pružali podršku tezi da su naši drevni srodnici svoj plen lovili izbliza. Naime, koristeći koplja izrađena po uzoru na neandertalska – dugačka oko dva metra i teška nešto manje od kilograma – prethodni istraživači utvrdili su da su ona isuviše teška da bi se bacila sa odgovarajućom silom i preciznošću potrebnom da se ulovi neka životinja. Ipak, problematično je bilo što su pomenute eksperimente izvodili ljudi kojima je to bio prvi put da bacaju koplje.

Zbog toga su naučnici u najnovijem istraživanju angažovali profesionalne bacače koplja, pretpostavivši da su po veštini bliži iskusnim lovcima kakvi su bili neandertalci, nego što je to bio slučaj sa bacačima amaterima. „Bacači koplja definitivno nisu savršena zamena za neandertalce“, kaže Milks i dodaje: „Međutim, prethodni put oslanjali smo se na neobučene ljude koji su za potrebe eksperimenta simulirali ubadanje ili bacali ova oružja, tako da su naše ideje o tome kako su ona funkcionisala bile zasnovane na neveštoj upotrebi.“

Istraživači su profesionalnim bacačima dali drvena koplja, koja su bila replike fragmentarnih kopalja iskopanih u Šeningenu u Nemačkoj pre nešto više od dvadeset godina. Za koplja iz Šeningena ispostavilo se da su stara oko 300.000 godina i da su ih od smreke izradili neandertalci.

Od bacača se očekivalo da uz pomoć pomenutih replika pogode plastove sena sa različitih distanci. Ovi sportisti pogodili su metu u samo 25% pokušaja sa udaljenosti od deset metara. Ali ostvarili su identičan postotak preciznosti i kad je meta bila dalja za pet metara, a sa udaljenosti od 20 metara uspeli su da pogode metu u 17% slučajeva. Koliko god delovali nisko, ovi procenti uspešnosti veoma su iznenadili istraživače.

Zahvaljujući eksperimentu, ispostavilo se da su koplja iz Šeningena mogla da budu bacana sa duplo veće distance nego što su naučnici ranije verovali. Ali i da budu efikasna – budući da su istraživači utvrdili da su koplja pogađala metu sa silinom dovoljnom da se ubije velika životinja.

To znači da neandertalci nisu bili isključivo ograničeni na ubadanje plena iz neposredne blizine, već su u lovu mogli da koriste različite vrste strategija – kao što je to bio slučaj sa homosapiensom. „Ovo zaista otvara čitav repertoar različitih ponašanja neandertalca prilikom lova. Imamo sve više i više dokaza o tome koliko su samo pametni bili neandertalci“, navodi Milks.

„Oduvek smo se oslanjali na oruđa i proširivali svoje sposobnosti putem tehničkih inovacija“, navodi Mat Poup, koautor ove studije i naučnik sa Londonskog univerzitetskog koledža. „Razumevanje trenutka kada smo prvi put razvili sposobnost da ubijemo sa udaljenosti stoga je mračan, ali važan momenat u našoj priči.“

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs