Otkrića

Nauka u 2011.

Prekoračenje brzine svetlosti i drugi događaji koji su obeležili 2011. godinu

Piše: Marija Vidić

1. Pad Ajnštajnove teorije relativnosti

Krajem septembra Evropska laboratorija za nuklearna istraživanja (CERN) saopštila je da je potvrđeno postojanje subatomskih čestica koje putuju brže od svetlosti. Naime, u eksperimentu koji su zajedno izveli CERN i italijanska laboratorija Gran Saso snimljena su neutrina kako putuju brzinom nešto većom od one za koju fizičari već pun vek veruju da je maksimalna. Brzina svetlosti u vakuumu iznosi 299.792,5 kilometara u sekundi, a neutrina su putovala 299.798,5 kilometara u sekundi – brže za šest kilometara u sekundi.

2. Naznake postojanja Božje čestice

U CERN-u su pronašli naznake, mada ne i nepobitne dokaze, postojanja Higsovog bozona, čestice predviđene tzv. Standardnim modelom koji opisuje strukturu sveta. Higsov bozon je ime dobio po škotskom fizičaru Piteru Higsu, koji je 1964. godine postavio teoriju o njenom postojanju po kojoj ona daje masu svim ostalim elementarnim česticama. Potraga za Higsovim bozonom, Božjom česticom, jedan je od glavnih zadataka Velikog sudarača hadrona (LHC, Large Hadron Collider), najmoćnijeg akceleratora i najvećeg superprovodnog postrojenja na svetu.

3. Udaljeno mesto za život

Tragajući za „zemljolikim“ planetama, NASA je tokom 2011. otkrila desetine nebeskih tela na kojima je teoretski moguć život. NASA je tragala za planetama koje, kao i Zemlja, imaju orbitu oko svog Sunca, slične su veličine, imaju „prijatnu“ temperaturu na površini i vodu. Jedna od takvih planeta koja je detaljnije ispitivana je Kepler 22b. Nalazi se van našeg Sunčevog sistema, na udaljenosti od oko 600 svetlosnih godina od nas. NASA procenjuje da je temperatura na Kepleru 22b prosečno oko 22 stepena Celzijusa, da ima vodu, i ne isključuje mogućnost da je njena površina baš nalik Zemljinoj, sa okeanima, planinama i kontinentima.

4. Gen koji nam je doneo grip

Ispitujući zajedničke osobine koje imaju ljudi skloni obolevanju od gripa, naučnici sa Univerziteta u Mičigenu su uspeli da pronađu gen koji je za to odgovoran. Oni su pregledali 22.000 gena u 267 uzoraka krvi i uspeli da sklope genetsku sliku ljudi koji obolevaju od gripa, i onih koje ovaj virus zaobilazi. Na kraju su uspeli da dođu do formule gena povezane sa imunim odgovorom i simptomima gripa, što je ulilo nadu naučnicima širom sveta da smo se, zahvaljujući boljem razumevanju veze gena i ove bolesti, bliže pronalasku vakcine koja će nas jednom zauvek osloboditi svih poznatih i nepoznatih vrsta gripa.

5. Otežao periodni sistem

Tokom 2011. godine periodni sistem je porastao. Sada se sastoji od 118 potvrđenih hemijskih elemenata, od kojih je 112 priznala Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. Ovaj proces – od otkrivanja do priznavanja i dodeljivanja imena – često potraje godinama, a poslednja dva koja su dobila identitet na periodnom sistemu su flerovijum (Fl 114) i livermorijum (Lv 116). Prvi je nazvan po sovjetskom nuklearnom fizičaru Georgiju Flerovom, a drugi po kalifornijskoj nacionalnoj laboratoriji „Lorens Livermor“, koja je imala veliki doprinos u otkrivanju livermorijuma 2000. godine.

6. Moderni čovek je mnogo stariji

Otkrića kostiju i zuba pronađenih u Engleskoj i Italiji pomerila su unazad proračun o datumu dolaska modernog čoveka u Evropu za oko 5000 godina. Ranije se smatralo da je Homo sapiens u Evropu stigao pre oko 35.000 do 40.000 godina, u vreme kada je neandertalac počeo da nestaje. Međutim, tokom 2011. pronađeni su ostaci koji pripadaju još starijim ljudima: procenjeno je da su zubi dva deteta nađena na jugu Italije, i delovi vilice iz pećine u okrugu Devon na jugozapadu Engleske, stari 45.000, odnosno 41.000 godina.

7. Otkriveno poreklo kamenja Stounhendža

Geolozi su pronašli mesto s kog je poteklo kamenje iskorišćeno za pravljenje Stounhendža, građevine stare oko 5000 godina. Oni su poredili mineralni sastav fragmenata Stounhendža, koji se nalazi u okrugu Viltšir u Engleskoj, sa petnaestak kilometara udaljenim stenama na severu Pembrokšira i utvrdili su da je kamenje preneto odatle. Ovo otkriće aktuelizovalo je raspravu o tome da li je kamenje nekako doneo čovek ili je deo puta, mnogo ranije, prevalilo na glečeru.

8. Klonirane matične ćelije čoveka

Naučnici iz laboratorije njujorške fondacije za matične ćelije objavili su u oktobru 2011. godine da su uspešno stvorili ljudski embrion korišćenjem istih onih tehnika kojima je klonirana ovca Doli 1996. godine. Oni smatraju da bi kloniranje matičnih ćelija moglo da pomogne da se dođe do boljih tretmana za teška oboljenja kao što je dijabetes. No, pre nego što počnu da slave, moraće da reše još jednu prepreku: klonirane ćelije imaju jedan par hromozoma viška, koji će na neki način morati da bude uklonjen pre nego što budu spremne za upotrebu.

9. Archaeopteryx nije najstarija ptica?

Kineski istraživači koji su proučavali evoluciju ptica i novopronađene fosile koji veoma liče na najstariju pticu na svetu Archaeopteryx, otkrili su da oni ne pripadaju ptici, već životinji iz grupe dinosau rusa koji se nazivaju deinonikosaurusi. Takvi dinosaurusi hodali su na dve noge i hranili su se mesom. Archaeopteryx je otkriven 1861, dve godine pošto je Čarls Darvin napisao Poreklo vrsta. To je životinja sa krilima, prekrivena perjem, ali sa zubima i repom dinosaurusa. Do sada je smatran najstarijom pticom koja je živela na Zemlji, ali ovo otkriće kineskih naučnika zahteva novo preispitivanje toka evolucije.

10. Zbogom šatlu

Kad se u četvrtak, 21. jula 2011, šatl Atlantis prizemljio u Svemirskom centru „Kenedi“, završila se epoha svemirskog taksija, koja je trajala punih 30 godina. Posle 135 misija, uspešnih, neuspešnih ili tragičnih, NASA je ukinula ovaj orbitalni program. Prvi šatl Kolumbija je poleteo 12. aprila 1981, ostvarjući velike nade u letelicu koja bi mogla da se koristi u više misija i da se nakon leta u kosmos vrati kući.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs