ХОМО ЕКОНОМИКУС

Зашто нема посла за младе?

Стопа незапослености у популацији од 15 до 24 године већа је од 50 одсто и наставља да расте

Текст: Јелена Бранковић

Незапосленост младих у свету представља велики проблем, на који међународне организације покушавају да укажу кроз креирање различитих стратегија и програма за запошљавање младих. Међународна организација рада предвиђа да ће незапосленост међу младима на глобалном нивоу 2017. године достићи 12,9 одсто.

У модерно доба, медији су одређене економске термине, попут незапослености, веома популаризовали. Међутим, пре тумачења економских показатеља, неопходно је сагледати метрику која је коришћена, као и употребљене варијабле. Уколико особа којој су презентоване одеређене бројке не зна ове детаље, остављен је велики простор за манипулисање чињеницама и навођење на погрешне закључке.

Прикривена незапосленост

Интуитивно, незапосленост је број људи у популацији који нема посао. Према дефиницији то је заправо популација која је радно способна, обично од 15 до 65 година, а која нема запослење. Стопа незапослености је проценат радно способне популације која нема посао у односу на укупан број радно способних. У Србији, према последњим мерењима ова стопа износи око 20%. Међутим, проблем је у начину мерења који је коришћен.

Међународна организација рада поставља стандард према којима се незапосленост мери. Према њиховој дефиницији стопа незапослености је проценат радно способне популације која константно тражи посао, заиста је на располагању и која је у тренутку мерења без посла.

Сва три критеријума морају бити испуњена. То заправо значи да показатељ од 20% не значи да је преосталих 80% радно способног становништва запослено. Дакле, из обрачуна стопе незапослености искључени су они који посао не траже уопште, они који посао не траже активно и константно, али и популација која је обесхрабрена и одустала је од потраге. Популација која жели посао, али је запала у меланхолију, представља ефекат који се назива прикривена незапсоленост.

У овом случају, можда би било рационалније приказивати стопу запослености. Стопа запослености је проценат радно способног становништва које има посао у укупном броју радно способних у једној популацији. Према Републичком заводу за статистику, стопа запослености у Србији се последње деценије креће између 30% и 40% и константно опада.

Постоје два начина прикупљања података о незапосленима. Први је коришћење евиденције Завода за запошљавање који је једноставан, изискује мале трошкове и доступност података је велика. Постоје, међутим, и бројна ограничења. Завод нема податке о особама које самостално траже посао, подаци су често застарели и нису ажурирани. Ова евиденција садржи само незапослене, а не укупну радну снагу. Такође је због различитих прописа немогуће упоређивати податке са другим земљама, као ни у оквиру земље по различитим раздобљима уколико су се прописи мењали.

Анкета узорка радне снаге други је метод прикупљања података. Он више одговара међународним стандардима па је могуће резултате упоређивати са другим државама. Упоредивост није баш потпуна због различитих питања и дизајна анкета као и различитог вредновања критеријума тражења посла. Проблеми се такође јављају код веродостојности одговора, репрезентативности узорака, а и трошкови поступка могу бити изузетно високи.

Упркос свим изнетим чињеницама, стопа запослености, као и стопа незапослености не говори много о стању привреде и економије једне земље. Неопходно је  сагледати комплетнију слику и узети у обзир демографске структуре.

Према пројекцијама проценат млађих од 15 година ће пасти са 14,4% на 11,7%,  док ће учешће старијих од 65 година порасти са 17,3% на 25,2%.  Удео најстаријих  од 80 и више година би се повећао са 3,5% на 7,8%, а просечна старост становништва у Србији би порасла са 42,1 на 46,5 година.Неизбежно је и смањење учешћа радно способног становништва  у укупној популацији, а пад ће бити од 3,0% до 8,2%.

(Не)одрживост пензионог фонда?

Према процени Светске банке, од 7,1 милион становника у Србији, радно способних је 4,6 милиона од којих је запослено свега 1,8 милиона људи. Од укупног броја запослених, чак 790 хиљада ради у јавном сектору.

Када је у питању старосна структура у нашој земљи пројекције нису најсветлије. Републички завод за статистику објавио је пројекцију броја становника у Србији за период 2011–2041. године  према којем ће се процес депопулације наставити.

Најугроженија група ће нажалост наставити да буду млади. Стопа незапослености међу омладином од 15 до 24 године у Србији је већа од 50% и према прогнозама наставиће да расте. Пад укупног броја радно способног становништва уз повећање стопе незаполсености и повећани број старе популације говори у прилог теоријама неких стручњака о неодрживости пензионог фонда.

Колико је осетљив и важан проблем незапослености види се према величини домино ефекта који изазива у привреди сваки пут када се промени. Проблем омладине која постаје све више апатична и незадовољна због недостатка нормалних услова за живот је веома опасан и може имати далекосежне ефекте. Лако се може ући у зачарани круг у коме се сиромаштво и беда преносе на наредне генерације.

ХОМО ЕКОНОМИКУС

”Покрећући индустрију на такав начин да њени производи буду од највеће вредности, он гледа само своју корист и он је овом, као и у многим другим случајевима, вођен невидљивом руком да би стигао до циља коме уопште и није стремио", каже отац економије, Адам Смит, у "Богатству нација", једини пут помињући невидљиву руку која управља тржиштима.

Истражите ХОМО ЕКОНОМИКУС.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs