Звездаријум

Мистериозна светла Цереса

Мисија Dawn покушава научницима на Земљи да пружи што бољи увид у мистериозне светле тачке на патуљастој планети Церес

Текст: Борис Клобучар

Летелица Dawn, коју је НАСА послала у испитивање два велика објекта из појаса астероида у Сунчевом систему још 2007. године, ушла је у своју шесту и последњу фазу мапирања Цереса 12. октобра. Појас астероида се налази између планета Марс и Јупитер и чини га велики број астероида. Највећи међу њима су Веста и Церес, који спадају у групу патуљастих планета.

У шест пролазака, Dawn би требало да направи потпуну тродимензионалну мапу ових објеката и понуди више података о бројним недоумицама које прате читаво истраживање. Можда најуврнутије је питање светлих тачака у кратеру Occator на Цересу, са којим се од почетка истраживања повезују разноразне спекулације, од тога да су у питању гејзири воде која сублимира па до ванземаљских градова.

Подземни океани?

Светле тачке на патуљастој планети први је усликао телескоп Хабл још 2003. године, мада у врло лошој резолуцији. Мистериозна поља боље је „погледала“ летелица Dawn (истоимене мисије НАСА) 2015. године. Два одвојена светла поља налазе се у кратеру, касније названом Occator, чији је пречник око 90 километара. Последњи снимци, направљени са висине од 1470 километара, пружају детаљнији поглед на ове тачке у резолуцији од 140 метара по пикселу. Ово значи да је једна тачкица на слици у природи дугачка и широка по 140 метара. Чак и са тако добром фотографијом тешко је разлучити шта су заправо ове светле тачке.

Количина воденог леда у композицији Цереса наговештава да се испод површине ове патуљасте планете можда налази океан. У том случају би било врло логично да су светле тачке нагомилани лед који избија испод танке површине. То су биле и прве претпоставке, с обзиром на природу ове патуљасте планете. Гледано из далека, како је то и било пре него што је Dawn стигла до Цереса, изгледа као да се светлост одбија од ледених површина до детектора на летелици. Ова теорија је сада мало вероватна, како кажу из НАСА лабораторије за млазни погон (JPL). 

У свом обраћању током Европског конгреса о планетарним наукама 28. септембра 2015. године у Нанту, истраживач Крис Расел рекао је да две тачке ипак не рефлектују довољно светлости да би биле сачињене од воденог леда. Наиме, лед, у зависности од услова, рефлектује преко 80 одсто светлости која до њега долази. Тачке које се налазе на Цересу рефлектују тек око 40 одсто. Према Раселовом излагању, у НАСА су сада „прилично уверени“ да су у питању наслаге соли, како су пренели и бројни медији

У истој лабораторији верују да су наслаге соли пореклом из површине патуљасте планете и да се нису ту нашле након судара са неким другим објектом. Ове наслаге највероватније су последица нагомилавања соли из подземног океана. Како и сами признају, међутим, постоји и даље шанса да је у питању нека врста врло сјајног минерала, камена, ледени гејзир или вулкан. Ово би свакако био фантастичан случај јер би значио да је Церес активан. Спектроскопска анализа за сада не може тачно да разлучи који су то елементи који се налазе на светлим тачкама, па ће јавност морати још мало да сачека на одговоре.

Како год било, теорије о ванземаљским кулама и даље треба оставити по страни. 

Све тајне Цереса

Церес је још по много чему интересантан за истраживање. У одређеним условима на патуљастој планети водени лед сублимира, односно прелази из чврстог директно у гасовито стање. Одатле и редак слој водене паре при површини, који научнике може подсетити и на локализовану атмосферу, управо око светлих тачака. Occator кратер има врло карактеристичне оштре ивице, на неким местима практично вертикалне, висине и до два километра.

На јужној хемисфери Цереса налази се и висока планина од чак 6437 метара. У околини овог горостаса, а поред једног великог кратера, нема узвишења или мањих кратера, па је у медијима добио назив „Усамљена планина“. Његов званични назив је Ahuna Mons, названа по фестивалу поводом жетве племена Суми Нага у Индији. Усамљена планина има врло оштре ивице и подсећа на пирамиду, на чијим странама су примећени, како научници у НАСА сумњају, трагови наслага соли, слични онима у кратеру Occator. Планина није настала као последица судара са неким астероидом и чини се да је једина планина своје врсте на Цересу.

Већину ових података имамо захваљујући мисији Dawn у оквиру које истоимена летелица тренутно лети у орбити око патуљасте планете. Лансирана је 27. септембра 2007. и тренутно је јединствена јер је једина облетела два света. Након што је провела 14 месеци у орбити око астероида Веста током 2011. и 2012. године,  23. априла 2015. започела је прву од укупно шест орбита око Цереса.

Опремљена камерама у видљивом и инфрацрвеном делу спектра, као и различитим спектрометрима, Dawn има задатак да детаљно мапира читав објекат. Она ће имати укупно шест пролазака за снимање, сваки од њих у трајању од 11 дана. Различити углови сензора на крају би требало да дају пуну тродимензионалну мапу.

Последњи пролазак у овом делу мисије требало би да да резултате у децембру 2015. године. Након фантастичних фотографија Плутона и Харона, након воде на Марсу, још једну плодоносну годину за све љубитеље астрономије могло би да заокружи коначно решавање мистерије светлих тачака на Цересу.

ЗВЕЗДАРИЈУМ

Од првих телескопа до колонија на Месецу. Како, када, где и зашто су људи откривали свемир? Ко су пионири астронаутике? Како изгледају последња достигнућа у освајању космоса?

Истражите више ЗВЕЗДАРИЈУМ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs