генетика

Мистерија генетички модификованих девојчица из Кине

Вест о генетички модификованим ембрионима из Кине не престаје да шокира свет, научну заједницу, али и саму Кину. На етичке и правне последице по (пре)амбициозног научника још се чека

Фото: Wikipedia

Текст: Ивана Николић

Када је у прошлу недељу, 25. новембра, кинески научник Сји Ђанкуи објавио видео на Јутјубу у коме говори о Лулу и Нани, првим бебама са модификованим генима у свету, лаици су били заинтригирани, а глобална научна заједница у потпуној неверици.

Видео има око 300.000 прегледа и преко 2000 коментара, који или осуђују тридесетчетворогодишњег научника из кинеске метрополе Шенжен, или сумњају у тачност његових речи.

Ђанкуијеве речи из видеа убрзо су пренели сви светски медији, цитирајући притом и упозорења светске научне заједнице и бројних владиних и невладиних тела да је пракса генетичког модификовања људских генома у великом броју земаља забрањена јер је технологија још у експерименталној фази, а промене које се изврше на ДНК могу да се пренесу на наредне генерације – и то са несагледивим последицама.

Поред тога, постоји и питање етичности модификовања људског генома, које са собом носи низ дилема, упозоравају стручњаци, као и то да ли заиста желимо да стварамо одређена, испрограмирана људска бића.

Ђанкуи, међутим, у свом „подвигу“ не види ништа страшно, већ тврди да је поносан на свој рад, који је обављао у тајности, без поштовања процедура и обавештавања надлежних научних кругова о свом експерименту.

Сама студија није објављена ни у једном научном часопису, већ све што се за сада зна, зна се из неколицине докумената којима је Сји представио свој рад на симпозијуму о едитовању гена у Хонг Конгу. Његове колеге и менаџмент универзитета на коме ради тврде да нису били упознати са Сјијевим планом да генетички модификује људски ембрион.

Сји, наиме, тврди да је едитовао геноме 16 ембриона за укупно седам парова који су се одлучили за вантелесну оплодњу. Тако је искоришћено 11 од 16 ембриона, а један едитовани ембрион је резултирао трудноћом и порођајем управо овог месеца.

Сји, који је школован у Кини и Сједињеним Америчким Државама, објашњава да је едитовањем генома онемогућио дејство гена CCR5, који омогућава вирусу ХИВ-а да нападне ћелију. Његов циљ је био да омогући деци имунитет од вируса који изазива сиду, с обзиром на то да су сви очеви укључени у студију били заражени, док су мајке биле здраве.

„Ја искрено верујем, не само у овом примеру, да је милионима деце потребна ова заштита с обзиром на то да ХИВ вакцина није доступна. Поносан сам на овај случај“,рекао је Сји пред неколико стотина својих колега и новинара на Међународном самиту о модификовању људског генома на Универзитету у Хонг Конгу.

Сји иначе тврди да је целокупан пројекат добио зелено светло од етичког комитета болнице за жене и децу у Шенжену – али су и они негирали било какво учешће.

Научници који су прегледали Сјијев материјал сматрају да не постоји довољно доказа да је његов „рад на геному“ урађен онако како је контроверзни научник са Јужног универзитета за науку и технологију у Шенжену намеравао, нити да је успео да отклони могућност ненамераване штете приликом процеса модификовања. Поред тога, научници упозоравају и да CRISPR-cass9, иначе најпрецизнија технологија намењена едитовању гена, још није усавршена и да је позната по томе што може да изазове случајне промене на ДНК ван жељеног места.

Амерички Асошијетед прес, чији су новинари прегледали потписане сагласности родитеља, тврди да се у њима пројекат модификовања гена описује као тестирање које има циљ да развије вакцину против сиде. Родитељи су такође непознати јавности, и поставља се питање да ли су они уопште у потпуности разумели експеримент у који се упуштају. Медији пишу и да особље болнице у којој је оплодња извршена није знало да су ембриони модификовани, а Сји каже да је само мали број колега био упознат са његовим планом.

Многи научници сматрају да је једини начин да се Сјиова тврдња провери тај да независна и високо квалификована лабораторија тестира ДНК родитеља и ДНК две бебе.

„Ништа што нам је показано не каже да је реч о превари. Али докази које сам видео нису довољно снажни“, каже Робин Лавел-Беџ, генетичар са лондонског Института „Френсис Крик“.

У међувремену, организациони комитет Самита је одговорио на Сјијеве тврдње, назвавши их „неочекиваним и веома узнемирујућим“, и препоручио независну процену читавог рада.

„Чак и ако се модификације потврде, процедура је била неодговорна и није била у складу са међународним нормама. Недостаци се односе и на неадекватне медицинске индикације, лоше дизајниран протокол истраживања, неиспуњавање етичких стандарда за заштиту добробити предмета истраживања, и недостатак транспарентности у развоју, рецензирању [студије] и спровођењу клиничких процедура“, наводи се у саопштењу комитета.

Осим колега и органа међународне научне заједнице, брзо су реаговале и кинеске власти. Оне тврде да је Ђанкуи прекршио закон, и позивају да сместа прекине са свим повезаним активностима. Тако је заменик министра за науку и технологију Си Нанпинг изјавио да је Сји прекршио и етичка начела и његов рад назвао „шокантним и неприхватљивим“.

Међутим, чињеница је да кинеске законске регулације не држе корак са невероватно брзим развојем овог поља – Кина је већ тестирала CRISPR на људима, а оболелима од рака су већ убризгаване ћелије модификоване ДНК. Поред тога, Пекинг је, у свом петогодишњем плану развоја науке и технологије (2016–2020), навео модификовање гена као главну индустрију која ће се развијати. Једине релевантне регулације долазе из тзв. етичких смерница објављених 2003, које за репродукцију забрањују коришћење оних ембриона на којима су вршена истраживања – али не постоји одређена казна за кршење ових регулација.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs