У центру галаксије откривен молекул сличан градивним блоковима живота на Земљи

Текст: Младен Дробњаковић

У великом облаку молекуларног гаса Стрелац Б2, научници су пронашли веома значајан молекул, бутиронитрил, такође познат као изопропил-цијанид. Ово је први молекул откривен у међузвезданом простору са разгранатом структуром угљеника, што је веома важно за нас јер указује на могућност постојања других комплексних једињења у свемиру.

Таква комплексна једињења, као што су амино-киселине, важна су за живот на нашој планети. Живот какав ми познајемо не би био могућ без протеина, а сви протеини су изграђени од амино-киселина.

Облак са укусом малине

Бутиронитрил је уочен у близини центра наше галаксије, у облаку гаса и прашине где се стварају звезде, који је од нас удаљен 27.000 светлосних година. За ово откриће заслужан је др Арноа Белоче, научник са „Макс Планк“ института за радио-астрономију, са својим колегама.

Није бутиронитрил прво откриће ове врсте, и скоро половина познатих међузвезданих молекула је прво откривена баш у овом облаку гаса. Претходно смо сазнали да се тамо налазе молекули винил-алкохола, који има мирис рума, и етил-формата, хемикалије која је одговорна за укус малина.

Структура молекуларног облака Стрелац Б2 је комплексна и у њој густина и температура варирају. Температуре су у опсегу од 40 Келвина (-233,2 °C), у региону где се формирају звезде, до 300 Келвина (27°C), у суседним регионома. Због веома ниског просека температуре и притиска, хемијске реакције засноване на директној интеракцији атома веома су споре.

Хладна зрнца прашине која се налазе у облаку имају силиконско језгро обавијено омотачем од воденог леда и разних једињења угљеника. Како се нове звезде рађају, оне загревају ова микроскопска зрнца прашине и хемијске реакције на њиховој површини допуштају настанак комплексних молекула као што је бутиронитрил.

Потрага за молекулом

Када бутиронитрил емитује светлост посебне фреквенције, као што чини и сваки молекул, то зрачење је оно за којим трагју телескопи из мреже ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array). Ово откриће не би било могуће без мреже радио-телескопа која се налази у чилеанској пустињи Атакама, а која истражује свемир у милиметарском и субмилиметарском подручју електромагнетног спектра.

ALMA и даље помно посматра небо, а потрага за новим једињењима се наставља. Можда ће нам нека од будућих открића дати одговор на питање које у свом истраживачком раду за научни часопис Science др Белоче поставља, а то је једно од фундаменталних питања: има ли живота још негде у нашој галаксији?

 

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви