Новијим истраживањима прилично поуздано је утврђено да на Марсу нема малих зелених. Због чега су људи веровали да ванземаљци живе баш на Марсу?

Текст: С. Бубњевић

Земљи jе у Сунчевом систему наjближа планета Марс. Мада jе ниjедан човек jош ниjе посетио, добро jе познато да на овоj планети нема интелигентних бића и да не постоjе становници Марса – Марсовци. Оваj свет jе пажљиво осмотрен телескопима и на њега jе послато више космичких сонди без људске посаде. Роботи из космичких сонди су шетали по површини Марса и установили да на Марсу нема интелигентног живота.

Међутим, прича о Марсовцима jе врло популарна – кад год се спомену ванземаљци, обично се мисли управо на Марсовце. У стриповима и филмовима они су често представљени као ниски зелени људи са дугом главом, великим очима и ушима. Иначе, толико веровање у Марсовце започело jе у 19. веку због jедне астрономске грешке.

Наиме, директор Миланске опсерваториjе, Ђовани Скjапарели (1855–1916) посматрао jе Марс кроз телескоп и 1877. године наjедном приметио да на Марсу постоjе канали. Кад jе обjављен његов извештаj о овом открићу, сви су погрешно помислили да jе реч о каналима за наводњавање коjе су ископали Марсовци. То jе допринело веровању да Марсовци постоjе. Даља истраживања jе предузео астроном Персивал Лоуел, коjи jе годинама покушавао да сазна ко jе направио канале на Марсу. Касниjе, кад су направљени jачи телескопи, испоставило се да су канали на Марсу само велики кањони међу планинама коjи су природно настали.

О Марсовцима jе снимљено много филмова и телевизиjских сериjа, а написан је и велики број књига научне фантастике. Већина тих дела приказуjе Марсовце као развиjену цивилизациjу коjа jе летећим тањирима дошла у посету Земљи да би покорила људе. Наjпознатиjи роман на ову тему jе Рат светова, познатог енглеског писца Херберта Џорџа Велса (1866–1946), обjављен 1898. године, и говори о нападу Марса на Земљу.

Веслова књига Рат светова се неколико децениjа касниjе прославила због jедног необичног догађаjа. У Ноћи вештица, 30. октобра 1938, радио-мрежа Columbia Broadcasting System, заjедно са подручним станицама, емитовала jе радио-емисиjу по мотивима овог романа. У славноj драматизациjи коjу су извели Орсон Велс и његови глумци из позоришта Меркур, слушаоци су наведени да поверуjу како jе у току инвазиjа Марсоваца на источну обалу САД. Мада jе спикер обавештавао публику да jе у току само драма на основу измишљене књиге, програм jе пре свог завршетка изазвао дотад невиђену панику – људи су у страху од Марсоваца напуштали куће, путеви су постали закрчени, телефонске линиjе су се усиjале, а по многим насељима су избили нереди.

Веровање у Марсовце jе увек повезано са летећим тањирима – свемирским бродовима коjим су Марсовци допутовали до Земље. Како би привукли пажњу, многи људи тврде да су их видели, али се углавном покаже да измишљаjу или им се учини да од неке атмосферске поjаве на небу помисле да је тањир.

Наjчувениjи случаj ове врсте jе такозвани Розвел инцидент. Наводно се 8. jула 1847. у градићу Розвел, на jугу Сjедињених Америчких Држава, срушио „неидентификовани летећи обjекат“ (НЛО). То jе приjавио извесни пуковник Бланшар, али jе цео случаj одмах потом проглашен таjним и скривен од америчког ваздухопловства. Америчка влада и данас тврди да jе у Розвелу пао балон коjи jе коришћен у воjним експериментима, док љубитељи Марсоваца сматраjу да jе реч о летећем тањиру са Марса.

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви