Опсерваторија XMM-Newton Европске свемирске агенције (ЕСА) у орбити око Земље снимила је необично х-зрачење, које би могло да буде траг тамне материје
Текст: Борис Клобучар
Она не реагује на светлост. Не емитује никакво зрачење. Једва да делује на видљиву материју кроз гравитационе и слабе нукеарне силе. Тамна материја је невидљива за наша чула. Али она је ту. И не само да постоји, него и чини око 85 процената укупне материје и око 27 процената целокупног универзума. Само мали део, тек око пет процената, чини видљива материја, док је остатак тамна енергија. Иако је има толико, тамна материја је и даље неухватљива. Барем је била до сада.
Научници са Универзитета Лестер у Великој Британији, предвођени професором Џорџом Фрејзером (који је преминуо само неколико дана након што је његов рад објављен), надају се да су коначно ушли у траг тамној материји. Они су, анализирајући податке које је снимила свемирска опсерваторија XMM-Newton Европске свемирске агенције, приметили необично позадинско х-зрачење, које би могли приписати „теоријским“ честицама – аксионима. Ове честице би требало да чине тамну материју.
Опсерваторија која је у орбити око наше планете, детектује десет одсто већи интензитет зрачења када је усмерена ка делу Земљиног магнетног поља који је окренут ка Сунцу. Ову појаву тренутно важећи модел универзума не може да објасни. Када се уклоне сви извори х-зрачења, интензитет би требало да буде исти у свим деловима универзума. Слична мерења је снимила и Chandrda опсерваторија за х-зрачење Америчке свемирске агенције (НАСА).
Тим професора Фрејзера је приметио да се ова појава савршено уклапа у теорију аксиона. Честице, које би требало да проистичу из језгра Сунца, у теорији, у судару са магнетним пољем Земље емитују карактеристично х-зрачење. Ово би објаснило зашто се разлика у зрачењу „види“ само када је детектор у одговарајућем положају.
Професор Џорџ Фрејзер је, нажалост, преминуо ове године. У свом раду, који је објављен у британском научном часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, професор се осврнуо на чињеницу да преко тридесет година тамна материја „бежи“ од очију научника. Он је објаснио да је веома могуће да тамна материја „истиче“ из језгра Сунца, и да од ових честица при удару у магнетно поље Земље настају фотони са одређеном енергијом. Уколико се теорија аксиона испостави као тачна, ово би било велико откриће за читаво човечанство.
Следећи корак у истраживању аксиона јесте поновити ова мерења на већој скали. Након тога креће оно што научници раде најбоље – доказивање претпоставке; у овом случају, да је оно што су снимили заиста тамна материја која истиче из Сунца.