Kultura nauke

Lek protiv gladi

Kako je jedno afričko pleme, suočeno sa interesima velikih farmaceutskih kuća, uspelo da zaštiti jednu vrstu naučnog saznanja o kojoj se retko govori i malo zna – svoje tradicionalno znanje

 

Tekst: Ivana Horvat

Bušmani, jedan od najstarijih naroda afričkog kontinenta, vekovima su koristili biljku Hoodia gordonii kako bi u surovim pustinjskim uslovima suzbili osećaj gladi i žeđi. Nastanjeni na području pustinje Kalahari i njenim prostranim savanama, Bušmani su često suočeni sa nedostatkom pijaće vode i hrane. Njihova plemena, poznata po lovačko-sakupljačkom načinu života, sa kolena na koleno, usmenim putem, prenosila su svoja znanja o čudnovatim svojstvima ove biljke.

Prvi pisani tragovi o Hoodia gordonii potiču iz 18. veka, tačnije 1779. godine. Biljku je prvi pronašao i opisao Robert Jakob Gordona u blizini Narandžaste reke. Pojedini autori poput poznatog botaničara Rudolfa Marlota upravo su pisali o neobičnim karakteristikama biljke.

U jednom od šest tomova posvećenim flori na teritorije južne Afrike, početkom 20. veka Marlot je pisao: „Sladak ukus podsećao je na ukus korena sladića, a kada me je žeđ obuzela i kada sam bio primoran da pratim uputstva Hotentota, poštedela me je dalje patnje i uklonila je osećaj gladi toliko efikasno da nisam mogao da jedem ništa ceo dan nakon što sam se domogao kampa.“

Na zahtev Ministarstva odbrane, Južnoafrički savet za istraživanja i inovacije, uvrstio je 1963. godine Hoodiu u svoja istraživanja o jestivim i otrovnim biljkama ovog regiona. Iako su tokom ispitivanja naučnici Saveta uspeli da identifikuju određene vrste koje su suzbijale osećaj gladi kod laboratorijskih miševa, nisu imali neophodne tehnologije kako bi uspešno  izolovali i sintetizovali bioaktivne komponente. Prošlo je gotovo 30 godina dok ovo nije postalo moguće, kada je Savet 1996. godine, nakon dugog niza godina istraživanja sprovedenih u tajnosti, patentirao svoja otkrića.

Nakon toga, 1997. godine Savet se odlučio na komercijalizaciju svojih rezultata, u saradnji sa britanskom farmaceutskom kompanijom Fitofarm, specijalizovanom za proizvodnju lekova na biljnoj bazi. Prema ugovoru, Fitofarm je dobio dozvolu da na globalnom nivou razvije, proizvodi i prodaje preparate na bazi aktivnih supstanci Hoodie. Nakon nekoliko godina istraživanja, Fitofarm je odobrio ekskluzivnu licencu holandsko-britanskom gigantu Unileveru da proizvodi preparat za mršavljenje na globalnom nivou.

Obe kompanije radile su na detaljnim istraživanjima, međutim situacija se značajno menja kada je 2008. godine Unilever odlučio da izađe iz sporazuma i obustavi planove za masovni uzgoj Hoodie na teritoriji južnih regija afričkog kontinenta, zbog njihove zabrinutosti o bezbednosti upotrebe biljke i njene efikasnosti u gubljenju kilograma. Međutim, uprkos ovim navodima Unilevera, Fitofarm zadržava svoj optimizam i počinje da traži novog partnera.

Sve do 2001. godine Bušmani nisu znali za istraživanja vezana za Hoodia gordonii. Nakon što je novoosnovana organizacija Biowatch privukla pažnju javnosti svojim navodima o kršenju prava plemena u nekim od najpoznatijih svetskih medija, Bušmani su počeli da se organizuju i da zahtevaju da se znanja o osobinama biljke, koju često nazivaju i Šešir Bušmana, prepoznaju kao kolektivno, tradicionalno znanje zajednice.

Slučaj Hoodia privukao je pažnju mnogih medija i organizacija i izvršio dodatni pritisak na Savet da ponudi određenu vrstu kompenzaciju Bušmanima, koji su u tom trenutku brojali oko 100 000 pripadnika, raspoređenih na teritoriji nekoliko država, najviše na teritoriji Namibije, Bocvane i Južne Afrike.

Nakon dve godine pregovora, postignut je sporazum o deljenju dobiti između Saveta i zajednica Bušmana. Lokalnim zajednicama u zemljama pripadalo je ukupno 8 odsto profita ostvarenog komercijalizacijom aktivnih komponenti biljke. Novac nije išao pojedincima, ali je išao u kase lokalnih zajednica i služio za opšte podizanje standarda i poboljšanje uslova života.

Prema odrednicama sporazuma, Bušmanima je podela dobiti obezbeđena za celokupan period tokom kojeg se prihode od komercijalizacije sliva u budžet Saveta iz kase Fitofarma. Takođe, sporazum je zahtevao detaljan plan potrošnje sredstava, koji bi bio predlagan od strane predstavnika zajednica Bušmana. Ovaj sporazum je jedan od najranijih slučajeva koji su obezbedili zaštitu tradicionalnih znanja.

Za Bušmane, ovo je bio veliki korak. Naseljeni u nekoliko zemalja, govoreći 7-8 različitih jezika, bez ili sa vrlo malo formalnog obrazovanja, Bušmani su dobili bitku protiv krupnog kapitala i ekonomske globalizacije. Zaštitili su svoja tradicionalnog znanja od eksploatacije i komericjalizacije, i što je možda još bitnije, poslužili kao primer uspešne borbe.

Zaštita tradicionalnih znanja sve je češća tema u stručnim krugovima, a na ovu temu posebno je stavljen fokus konvencijama kao što je UNESKO Konvencija o svetskom nasleđu iz 1972. godine.

Nažalost, iako su dobili bitku koja se navodi kao primer zaštite tradicionalnog znanja, Bušmani nisu imali sreće. Unilever nije bez razloga napustio istraživanja. Nedostatak jasnih dokaza o tome da Hoodia gordonii utiče na gubitak kilograma bio je sve evidentniji. Iako je Južnoafrički savet patentirao još 1996. godine aktivnu supstancu biljke, koja je predstavlja jednu vrstu steroidnog glikozida, istraživanja iz 2006. navode da ne postoje jasni dokazi da ova komponenta zaista može da suzbije osećaj gladi. Zapravo, postoje istraživanja koja kazuju da su za suzbijanje gladi odgovorne druge aktivne supstance biljke, koje nije moguće lako ukloniti, a koje dovode do ovog efekta usled svojih pogubnih dejstava na jetru.

— 

*Originalni tekst autora Elementarijuma prvobitno je štampan u dodatku ”Kultura, umetnost, nauka” dnevnog lista Politika, u izdanju od 22. jula 2017. godine, kao deo saradnje CPN redakcije sa Kulturnim dodatkom 

 

 

KULTURA NAUKE

Svakodnevica od pre 1000, 400 ili 100 godina nije bila ista kao danas. Kako i zašto se promenila? Koliko je tome doprinela nauka? Koliko su kreativne ideje, upornost i hrabrost istraživača promenili svet?

Istražite tekstove iz rubrike KULTURA NAUKE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs