Како је једно афричко племе, суочено са интересима великих фармацеутских кућа, успело да заштити једну врсту научног сазнања о којој се ретко говори и мало зна – своје традиционално знање

 

Текст: Ивана Хорват

Бушмани, један од најстаријих народа афричког континента, вековима су користили биљку Hoodia gordonii како би у суровим пустињским условима сузбили осећај глади и жеђи. Настањени на подручју пустиње Калахари и њеним пространим саванама, Бушмани су често суочени са недостатком пијаће воде и хране. Њихова племена, позната по ловачко-сакупљачком начину живота, са колена на колено, усменим путем, преносила су своја знања о чудноватим својствима ове биљке.

Први писани трагови о Hoodia gordonii потичу из 18. века, тачније 1779. године. Биљку је први пронашао и описао Роберт Јакоб Гордона у близини Наранџасте реке. Поједини аутори попут познатог ботаничара Рудолфа Марлота управо су писали о необичним карактеристикама биљке.

У једном од шест томова посвећеним флори на територије јужне Африке, почетком 20. века Марлот је писао: „Сладак укус подсећао је на укус корена сладића, а када ме је жеђ обузела и када сам био приморан да пратим упутства Хотентота, поштедела ме је даље патње и уклонила је осећај глади толико ефикасно да нисам могао да једем ништа цео дан након што сам се домогао кампа.“

На захтев Министарства одбране, Јужноафрички савет за истраживања и иновације, уврстио је 1963. године Hoodiu у своја истраживања о јестивим и отровним биљкама овог региона. Иако су током испитивања научници Савета успели да идентификују одређене врсте које су сузбијале осећај глади код лабораторијских мишева, нису имали неопходне технологије како би успешно  изоловали и синтетизовали биоактивне компоненте. Прошло је готово 30 година док ово није постало могуће, када је Савет 1996. године, након дугог низа година истраживања спроведених у тајности, патентирао своја открића.

Након тога, 1997. године Савет се одлучио на комерцијализацију својих резултата, у сарадњи са британском фармацеутском компанијом Фитофарм, специјализованом за производњу лекова на биљној бази. Према уговору, Фитофарм је добио дозволу да на глобалном нивоу развије, производи и продаје препарате на бази активних супстанци Hoodie. Након неколико година истраживања, Фитофарм је одобрио ексклузивну лиценцу холандско-британском гиганту Унилеверу да производи препарат за мршављење на глобалном нивоу.

Обе компаније радиле су на детаљним истраживањима, међутим ситуација се значајно мења када је 2008. године Унилевер одлучио да изађе из споразума и обустави планове за масовни узгој Hoodie на територији јужних регија афричког континента, због њихове забринутости о безбедности употребе биљке и њене ефикасности у губљењу килограма. Међутим, упркос овим наводима Унилевера, Фитофарм задржава свој оптимизам и почиње да тражи новог партнера.

Све до 2001. године Бушмани нису знали за истраживања везана за Hoodia gordonii. Након што је новооснована организација Biowatch привукла пажњу јавности својим наводима о кршењу права племена у неким од најпознатијих светских медија, Бушмани су почели да се организују и да захтевају да се знања о особинама биљке, коју често називају и Шешир Бушмана, препознају као колективно, традиционално знање заједнице.

Случај Hoodia привукао је пажњу многих медија и организација и извршио додатни притисак на Савет да понуди одређену врсту компензацију Бушманима, који су у том тренутку бројали око 100 000 припадника, распоређених на територији неколико држава, највише на територији Намибије, Боцване и Јужне Африке.

Након две године преговора, постигнут је споразум о дељењу добити између Савета и заједница Бушмана. Локалним заједницама у земљама припадало је укупно 8 одсто профита оствареног комерцијализацијом активних компоненти биљке. Новац није ишао појединцима, али је ишао у касе локалних заједница и служио за опште подизање стандарда и побољшање услова живота.

Према одредницама споразума, Бушманима је подела добити обезбеђена за целокупан период током којег се приходе од комерцијализације слива у буџет Савета из касе Фитофарма. Такође, споразум је захтевао детаљан план потрошње средстава, који би био предлаган од стране представника заједница Бушмана. Овај споразум је један од најранијих случајева који су обезбедили заштиту традиционалних знања.

За Бушмане, ово је био велики корак. Насељени у неколико земаља, говорећи 7-8 различитих језика, без или са врло мало формалног образовања, Бушмани су добили битку против крупног капитала и економске глобализације. Заштитили су своја традиционалног знања од експлоатације и комерицјализације, и што је можда још битније, послужили као пример успешне борбе.

Заштита традиционалних знања све је чешћа тема у стручним круговима, а на ову тему посебно је стављен фокус конвенцијама као што је УНЕСКО Конвенција о светском наслеђу из 1972. године.

Нажалост, иако су добили битку која се наводи као пример заштите традиционалног знања, Бушмани нису имали среће. Унилевер није без разлога напустио истраживања. Недостатак јасних доказа о томе да Hoodia gordonii утиче на губитак килограма био је све евидентнији. Иако је Јужноафрички савет патентирао још 1996. године активну супстанцу биљке, која је представља једну врсту стероидног гликозида, истраживања из 2006. наводе да не постоје јасни докази да ова компонента заиста може да сузбије осећај глади. Заправо, постоје истраживања која казују да су за сузбијање глади одговорне друге активне супстанце биљке, које није могуће лако уклонити, а које доводе до овог ефекта услед својих погубних дејстава на јетру.

— 

*Оригинални текст аутора Елементаријума првобитно је штампан у додатку ”Култура, уметност, наука” дневног листа Политика, у издању од 22. јула 2017. године, као део сарадње ЦПН редакције са Културним додатком 

 

 

подели