Иницијатор пројекта Квантна музика, Драган Новковић, посетио је Центар за квантне технологије у Сингапуру, као гост нашег познатог квантног физичара Влатка Ведрала

Фото: Wikipedia

 

Текст: Драган Новковић 

Све у вези с градом-државом Сингапур може се сматрати занимљивим и неуобичајеним, посматрано из угла белог човека смештеног у Европи почетком 21. века. Од назива, преко историје, начина функционисања, ефикасности система, закључно с резултатима које ова млада држава постиже на свим плановима.

Иако је све кренуло од случајне грешке  – назив Сингапур у буквалном преводу са санскритског језика значи Град лавова, иако лавова на овом малецном острву које означава крај копненог дела азијског континента никада није било – све остало у вези с овом државом ни на један начин није ни случајно, а ни погрешно.

Просвећене технократе

Од 1965. године, када је Сингапур постао независна држава, сви потези које је повлачила владајућа елита били су усмерени само ка једном циљу: издизању ефикасности државног система. Ово не треба да чуди ако се схвати да је у Сингапуру све ово време на делу поприлично логичан, а тако редак, принцип класичне просвећене технократије: државу воде само они који знају шта и како треба да се ради у области за коју су задужени, уз нулти ниво толеранције кад је реч о корупцији.

Вођен искључиво овим принципом, Сингапур је за пола века, уз ресурсе који су из перспективе дела света у којем се ми крећемо неописиво сведени и сиромашни, постао један од тзв. четири азијска економска тигра (тигрова је, за разлику од лавова, на овом острву некада било), са богатством и задовољством становништва које се сврстава у сам светски врх.

Становништво Сингапура, којег укупно има око 6 милиона, представља комбинацију различитих народа и раса. Најбројнији су Кинези (74 одсто), Малајци (13 одсто) и Индијци (9 одсто), док остатак популације чине различите групе евроазијских народа. У Сингапуру су на јако малом простору заступљене практично све савремене религије, које функционишу у крајњем миру и толеранцији, на чему Сингапурци посебно инсистирају: буквално у истој улици се може наићи и на џамију, и на хинду храм, и хришћанску цркву.

Овако млада држава, састављена од оволико различитих етничких група, свакако јесте у потрази за националним идентитетом. Ова потрага се спроводи на крајње цивилизован и паметан начин – систем здушно подржава све активности које могу допринети стварању идентитета, што се пре свега односи на базичне гране људске делатности попут уметности, науке и образовања.

Сингапурци су изузетно отворени за прилив знања, вештина и идеја управо у овим областима, које су у константној кризи функционисања у западном систему: спремни су да све и свакога саслушају, а уколико процене да је у питању нешто што јесте вредно улагања, новац и сва потребна инфраструктура не представљају никакав проблем.

Центар за квантне технологије

Оваква изузетно отворена и предузимљива атмосфера може да се осети у сваком сегменту функционисања сингапурског друштва. Да је то заиста тако, аутор ових редова и лично се уверио током своје посете Центру за квантне технологије (CQТ), који функционише у оквиру Националног универзитета у Сингапуру.

CQТ је један од придружених партнера на Art&Science пројекту Квантна музика, који за циљ има презентацију квантне физике превасходно кроз звук и музику, а на којем је један од сталних партнера и Центар за промоцију науке. Посета овом центру је организована на иницијативу њиховог одељења које се бави промоцијом квантне физике и које одржава висок ниво активности и сарадње са уметницима из целог света. Увек су у потрази за новим идејама. 

Домаћин током ове посете је био један од најутицајнијих квантних физичара данашњице, професор Влатко Ведрал, наше горе лист, који је осим на Универзитету у Оксфорду, редовно ангажован и на Националном универзитету у Сингапуру. Сам Центар је оформљен 2006. године са идејом организованог окупљања људи и знања из области квантних технологија, а све то у функцији остварења стратешког циља – укључивања Сингапура у више него актуелну трку развоја технологије квантних рачунара.

Центар у овом тренутку окупља око 200 научника из целог света, којима су обезбеђени практично идеални услови за рад и развој – од најсавременијх лабораторија и белих зидова по којима је могуће писати пиши-бриши фломастерима (апослутно сви зидови у овом центру су исписани формулама, дијаграмима и графиконима), преко столова за стони фудбал, па све до бесплатне кафе и колача који се у овом центру троше у невероватним количинама. Апсолутно све је у функцији подстицања креативности, што и јесте била основна идеја са којом се ушло у реализацију овог центра.

С обзиром на све до сада речено, свакако не треба да чуди што је Национални универзитет у Сингапуру већ другу годину заредом најбоље рангирани универзитет у Азији и 24. на светској ранг листи универзитета. Ова институција окупља престижне умове из целог света, истовремено обезбеђујући својим студентима услове за студирање какви су из наше перспективе практично незамисливи.

Програм Artist in Residence 

У вечитој потрази за новим идејама и људима, постоји низ програма за „привлачење“ истих. Као један од примера може се навести Artist in Residence програм који се спроводи при овом универзитету. Не треба сметнути са ума да у Сингапуру постоји чак шест државних универзитета, и да сваки од њих има сличне програме у областима за које су специјализовани.

Сингапур је, као потпуно функционалан систем, заинтересован да изврши објективну процену вредности понуђених садржаја, неоптерећену било чиме осим квалитетом. Уз то је и довољно финансијски моћан да може да подржи њихову реализацију, што свакако јесте нешто што треба имати на уму у тренуцима суочавања са немогућношћу напредовања у сопственој средини. 

Са друге стране, ваља напоменути да је клима у Сингапуру за просечног Европљанина практично неиздржива. Осећај да се налазите у врелој и влажној сауни вас не напушта 24 сата дневно, 365 дана у години, без могућности да било где побегнете осим у претерано климатизоване затворене просторе. У крајњем случају, на месту овог високоурбанизованог града до пре само неку деценију била је тропска џунгла: џунгле више нема, али клима је остала да траје у бетонским пределима модерног Сингапура.

Истражите више о пројекту Квантна музика.

Истражите више о програму Artist in Residence Националног универзитета Сингапур.

подели