otkrića

Koliko dugo uživamo u pivu?

Međunarodni tim istraživača nedavno je otkrio trinaest hiljada godina staru pivaru u izraelskom gradu Haifi

Ilustracija: www.ancient-origins.net

Tekst: Ivana Nikolić

Arheolozi sa američkog Univerziteta Stenford nisu mogli ni da sanjaju da će, tragajući za hranom koju je jeo praistorijski čovek na tlu današnjeg Izraela, pronaći najstariju pivaru na svetu. 

„Ovo je najstarije svedočanstvo na svetu o alkoholu koji je proizveo čovek“, objašnjava Li Liu, vođa istraživačkog tima.

„Ovo otkriće pokazuje da alkohol nije nužno nastao kao posledica pojave viška u poljoprivrednoj proizvodnji, već da je, bar jednim delom, proizvođen za ritualne obrede i duhovne potrebe“, kaže Liu, dodajući da se pivo ovde najčešće pilo prilikom odavanja počasti mrtvima.

Na to ukazuje i činjenica da su ostaci piva pronađeni u pećini u kojoj se nalaze grobovi pripadnika natufijske kulture.

Li i njen tim došli su u Haifu, treći po veličini grad u Izraelu, da istraže pećinu koju je koristio praistorijski narod Natufijci, lovci-sakupljači sa istočnog Mediterana. Arheologe je zanimala ishrana ovih polunomada, pre svega korišćenje biljne hrane.

„Nismo pošli sa namerom da nađemo alkohol u kamenim sudovima, već smo samo želeli da istražimo koje su biljne namirnice ljudi konzumirali jer u arheološkim zapisima ima veoma malo podataka“, kaže Liu.

Njen tim analizirao je tragove pronađene upravo u kamenim posudama na dubini od oko 60 centimetara. Posude su bile urezane u pod pećine i pouzdano se zna da su korišćene za čuvanje, lupanje i kuvanje različitih vrsta biljaka, kao što su ovas, mahunarke i razna vlakna.

A kako su Liu i njen tim uopšte došli do piva? Oni su u pećini pronašli i iskopali ostatke skroba i mikropskopskih biljnih čestica koje se nazivaju fitoliti i koji su tipčni za transformaciju pšenice i ječma u alkohol. Tim veruje da su u proizvodnji piva Natufijci imali jasno definisane tri faze. Najpre bi se skrob pšenice i ječma pretvorio u slad, pa bi se taj slad gnječio i zagrejao, a potom bi ga ostavili da se fermentiše sa divljim kvascem u vazduhu. Liu i njen tim su, prateći ovaj proces, napravili sopstveno pivo, koje je, kako studija kaže, imalo jasne sličnosti za onim koje su pravili ovi praistorijski ljudi koji su naseljavali teritoriju današnjeg Izraela. Oni kažu da je natufijsko pivo izgledalo mnogo drugačije od piva kakvo poznajemo i konzumiramo danas, kao i da je bilo blaže.

Pre no što je ovo istraživanje objavljeno, naučnici su verovali da proizvodnja piva datira od pre oko 5000 godina. Ipak, ovo otkriće nosi još nekoliko važnih poruka osim te da se u pivu uživa znatno duže nego što se mislilo. Naime, u zaključku svog rada, arheolozi kažu da pronalazak najstarije pivare na svetu baca novo svetlo na natufijsku kulturu, njihove rituale, i da „pokazuje širok spektar tehnoloških inovacija i društvene organizacije unutar njihove kulture“.

„Pravljenje piva je bio integralni deo rituala i gozbi, kao i društveni regulatorni mehanizam u društvima u kojima je uspostavljena hijerarhija“, kaže Džijadžing Vang, koautor rada, dodajući da su u ovoj kulturi rituali bili mnogo važni, na šta ukazuje i činjenica se najstarija pivara nalazila na groblju.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs