открића

Ко прати научнике на Твитеру?

Све већи број научника користи Твитер како би поделио свој рад са јавношћу, али колико су заиста успешни у томе?

Текст: Ивана Николић

Изабела Коте са канадског Сајмон Фрејзер универзитета и Емили Дарлинг са Универзитета у Торонту истраживале су ко на Твитеру прати налоге 110 академских еколога и еволуционих биолога из 85 институција и 11 држава. Ови биолози се баве различитим пословима, асистенти су, ванредни и редовни професори, а своје Твитер налоге су отворили 4 до 74 месеца пре студије.

Испитаници у највећем броју случајева користе Твитер да би писали о науци и свом научном раду, па је тако један биолог на свој налог поставио снимак крокодила који скаче, док је експерт за корале одговарао на питања о бељењу корала као последици климатских промена.

Студија је показала да се научници који имају мање од хиљаду пратилаца углавном обраћају својој заједници и да научници чине чак 60 одсто укупног броја њихових пратилаца. Међутим, код свих научника који имају више од хиљаду пратилаца, већину чине представници медија и грађани. Што се тиче доносилаца одлука и других државних службеника, они чине мање од једног процента без обзира на укупан број пратилаца.

„Ову разноврсну публику прати више људи, а захваљујући томе академски научници који твитују експоненцијално повећавају свој утицај на друштвеним мрежама. То даље значи да твитовање има потенцијал да рашири научне информације много више након иницијалних напора [научника] да стекну пратиоце”, кажу ауторке истраживања. Оне додају да ови резултати треба да охрабре научнике да се што пре позабаве својим присуством у онлајн свету као и стратегијама за привлачење ненаучне публике.

Коте и Дарлинг се нису бавиле тиме како је број пратилаца научника растао временом, али тврде да њихово истраживање само подржава став да рад на повећању публике на Твитеру и привлачење ненаучне публике захтевају упорност и веома јасне и ефикасне стратегије, као што је додавање слика и видео записа уз текст.

Ипак Коте и Дарлинг поручују научницима да је за почетак довољно само да почну да користе Твитер јер је анкета престижног часописа Nature из 2014. године показала да тек 13 одсто испитаних 3500 научника из целог света, редовно користи ову друштвену мрежу.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs